Počela javna rasprava o Strategiji razvoja kulture do 2027. godine

U Novom Sadu, u Matici srpskoj, počela je javna rasprava o Nacrtu strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027. godine, a njena namera je, prema rečima ministra kulture Vladana Vukosavljevića, da predloži da se u narednom, desetogodišnjem periodu, iz budžeta Srbije izdvaja više sredstava za kulturu.

Ministar kulture je, uoči početka javne rasprave, novinarima rekao da država mora da se opredeli da za kulturni razvoj izdvaja veća sredstva nego sada.

- Sada se odvaja 0,68%, blizu 0,7 od BDP-a, ali preporuka Unesco-a na globalnom nivou je da to bude minimalno 1% i mi smatramo da je taj iskorak veoma važan. Mi smo predvideli u ovom nacrtu da povećanje bude 0,1% svake godine - rekao je Vukosavljević.

Ono što je bitno obeležje Strategije, kaže, je što predviđa čitav niz zakona i podzakonskih akata iz oblasti kulture koji bi trebali da budu doneti u narednom periodu.

- U prilogu strategije je i Akcioni plan koji precizira proces izrade i rokove za određene stvari, zatim razrada strategije po oblastima, zaštita kulturnog nasleđa, kojoj mi dajemo veliki značaj i čitav niz drugih oblasti koje su u okviru kulturnog razvoja - naveo je Vukosavljević.

U uvodnom delu Strategije, kako je istakao, po prvi put će pokušati da se definiše šta je srpski kulturni prostor i šta je srpsko kulturno jezgro.

- Strategija ima relativno razvojno ambiciozne planove, očekujemo da kroz javnu raspravu čujemo sugestije i predloge korekcije, neki su već stigli, među kojima ima sugestivnih stvari, a nakon okončanja rasprave mi ćemo biti u prilici da Odboru za kulturu, pa poslanicima predložimo tekst za koji smatramo da je optimalan u datim okolnostima - istakao je ministar kulture.

Očekuje da se Predlog Strategije nađe pred Odborom za kulturu krajem oktobra, a do kraja godine i pred poslanicima Skupštine Srbije.

Kada je reč o međunarodnoj saradnji, kaže, planovi su veoma ambiciozni i odnose se u najvećoj meri na otvaranje kulturnih centara Srbije u svetskim metropolama, ali i na učešće naših umetnika u kulturnoj razmeni.

- Mogu da nagovestim, zahvaljujući naporima u proteklih godinu dana, da ćemo biti u prilici da otvorimo Kulturni centar u Pekingu, u jednoj kulturnoj zoni savremene umetnosti koja se zove 798 u samom centru Pekinga, a u narednom četvorogodišnjem periodu u planu su srpski kulturni centri u Moskvi, Berlinu i Trstu - dodao je Vukosavljević.

U poređenju sa zemljama Evropske unije, ističe, Srbija je pri dnu lestice kada je reč o izdvajanjima za oblast kulture.

- Prema našim podacima izdvajanja za kulturu idu od 0,3 do blizu 2% iz budžeta, ono što država finansira. Ima različitih nivoa finansiranja, tu su lokalne samouprave, pokrajine, ali mi govorimo o onome što se finansira iz BDP-a, odnosno budžeta i prema tome mi smo u donjem delu tabele u ovoj fazi - kazao je Vukosavljević.

Po njegovim rečima ti podaci nisu dobri, ne zbog poređenja sa drugim zemljama, već zbog potreba kulturnog razvoja.

- Stav Unesco-a da bez obzira na nivo privrednog razvoja zemlje, kultura će bivati ili jeste ugrožena ukoliko se ne odvaja 1% od BDP-a za tu oblast, po našem mišljenju jeste jedan razuman stav koji je ispravan - podvukao je Vukosavljević.

Javne rasprave, u kojima učešće može da uzme stručna i najšira javnost, u narednih mesec dana biće održane i u Subotici, Užicu, Kosovskoj Mitrovici, Kragujevcu, Nišu i Beogradu.

Ministarstvo kulture Republike Srbije

UNESCO Paris France

Narodna skupština Republike Srbije

Matica srpska Novi Sad

Beograd  

Niš  

Kragujevac  

Užice  

Subotica  

Novi Sad  

Unesco

Odbor za kulturu Skupštine Srbije

Strategija razvoja kulture

Matica Srpska

Vladan Vukosavljević

sredstva za kulturu

srpski kulturni prostor

srpsko kulturno jezgro

kulturni centri Srbije u inostranstvu

Kulturni centar u Pekingu

Kulturni centar u Moskvi

Kulturni centar u Berlinu

Kulturni centar u Trstu