Zastareli "Đerdap 1" gubi desetine miliona evra - modernizacija hidroelektrane kasni osam godina

Remont hidroelektrane "Đerdap 1" nije počeo ni pet godina posle potpisanog ugovora sa ruskom firmom "Silovie masini", odnosno osam godina od završenog tendera, pa je zato povećan rizik od kvarova i izgubljeno nekoliko stotina miliona evra zbog smanjene proizvodnje električne energije.

Takođe, bez posla je ostalo nekoliko stotina radnika u domaćoj privredi, jer je 20-25% poslova za stranog izvođača trebalo da uradi domaća privreda. Najveća domaća hidroelektrana izgrađena je početkom 70-ih, a remont je, prema tehničkim standardima, trebalo da bude obavljen krajem 90-ih, kako bi joj se produžio vek za naredne tri decenije. "Đerdap 1" obezbeđuje 12-18% domaće proizvodnje struje.

Tender za remont hidroelektrane završen je 2001. godine, ugovor sa ruskom firmom potpisan je 2003. godine, ali se zatim čekalo potpisivanje sporazuma o regulisanju klirinškog duga SSSR prema SFRJ, što se desilo tek 2007, a posle toga nadležni se nisu baš puno interesovali za ovaj posao.

Najviše vremena je izgubljeno za postizanje dogovora o načinu prebijanja dugova baćuški prema bivšim republikama Jugoslavije. Relativno brzo dogovoreno je da se dug od oko 300 mil USD prebije tako što će Srbija njime platiti dug za gas od oko 200 mil EUR, a Rusija obaviti remont HE za oko 100 miliona. Ipak, politički odnosi dve zemlje uticali su na odlaganje ratifikacije, kao i sporost i nezainteresovanost domaćih ministara.

U međuvremenu se, istina, pojavio i problem jer su metali poskupeli, a i dolar je oslabio prema evru. Zato je 2004. godine u ugovor sa "Silovie masini" uključena klizna skala za obračun troškova. Na osnovu nje posao je sada poskupeo na 125-126 mil USD, ali ni po toj ceni Rusi ne žele da rade. Njihova procena je da remont šest agregata "Đerdapa 1", ukupne snage oko 1.000 megavata, vredi čak 170 mil USD.

- Razrešenje se mora tražiti na međudržavnom nivou jer prema sporazumu o regulisanju klirinškog duga ruska strana treba da isporuči opremu u vrednosti od oko 100 mil USD. EPS ne može da ide mimo ovog dogovora, kao i potpisanog ugovora sa "Silovie masini" jer je on u skladu sa tenderom koji je raspisan 2001. godine - navode u Elektroprivredi Srbije i dodaju da bi novi sastanak dve strane trebalo da se održi u avgustu.

Najveća šteta je što je remontom snaga domaće hidroelektrane trebalo da bude povećana za desetak odsto, što bi značilo dodatnih oko 600 miliona kilovat-sati godišnje, što uz sadašnju tržišnu cenu od oko osam evrocenti iznosi oko 50 mil EUR. Drugim rečima, toliko nas godišnje košta kašnjenje remonta, koji će kada bude započet trajati šest godina.

Ipak, možda je najviše izgubila domaća elektro-mašinska industrija. Modernizacija se ne može ostvariti bez značajnog angažovanja naših firmi kao što su "Goša", "Termoelektro", "Sever", "Prva petoletka". One bi na taj način zaposlile svoje radnike i stekle reference i za rad u inostranstvu.