Novi modeli u srpskom zdravstvu - konačni sud će dati pacijenti !

Odluku Ministarstva zdravlja Republike Srbije da od 11. decembra 2008.godine bitno ograniči dopunske angažmane i konsultacije lekara van matičnih ustanova, većina zdravstvenih radnika dočekala je s nevericom i negodovanjem. Lekarska komora podnela je predlog za ocenu ustavnosti pred nadležnim organom, i sazvala okrugli sto i diskusiju na novonastalu situaciju za četvrtak (14. avgust 2008. godine).

Ministar Tomica Milosavljević je, naime, na nedavnoj konferenciji za javnost najavio da će lekari do sredine decembra morati da se odluče da li će puno radno vreme raditi u državnoj ustanovi ili će pola radnog vremena provesti u državnoj, a preostala četiri sata u privatnoj ordinaciji, ako mu direktor državne ustanove to dozvoli.

(Bel Medic bolnica)

Prema sadašnjim propisima, lekari dopunski mogu da rade samo u jednoj privatnoj medicinskoj ustanovi, a kako su mnogi doktori radili "na sivo" u još nekoliko privatnih ordinacija, ministar je pokrenuo ovu akciju, odlučivši se, da, umesto da ispita i spreči zloupotrebe, svojim potezom ugrozi poslovanje i onih privatnih ustanova i doktora koji su apsolutno radili prema postojećoj regulativi.

Dodatno nezadovoljstvo vlasnika privatnih ordinacija izazvala je ideja o organizovanju takozvanih "večernjih klinika" u državnim ustanovama. Naime, na ovim klinikama moći će da "posluju" samo oni lekari koji su prethodnih osam sati proveli u državnoj službi. Večernje klinike će, prema najavama, imati tržišne cene, a pacijenti će ove usluge na državnoj opremi plaćati, bez obzira na postojeće zdravstveno osiguranje.

Lekari koji nastave da puno radno vreme rade u državnoj, a da dopunski rad realizuju na nekoj od privatnih klinika će, prema rečima Milosavljevića, dobiti otkaz.

I dok pacijentima još uvek nije najjasnije kada, kome i šta će plaćati, za lekare je posebna nedoumica - kako će ovaj originalni sistem funkcionisati, ali pre svega - zašto na ovaj način ograničavati rad stručnjaka.

...

(Dr Jasmina Knežević)

U potrazi za nekim od ovih odgovora eKapija je razgovarala sa dr Jasminom Knežević, vlasnicom privatne zdravstvene ustanove - "Bel Medic".

Privatne klinike

Doktorka Knežević naglašava da su ove podele na državne i privatne medicinske radnike nekorektne, veštačke i retrogradne i da svet medicine u celom svuda opstaje i uspešno funkcioniše zahvaljujuči međusobnim konsultacijama i permanentnoj komunikaciji i migraciji lekara različitih profila.

- Lekari moraju da komuniciraju i da se međusobno konsultuju. Zašto opet pravimo podele među nama, za mene nije prirodno deliti lekare na državne i privatne. Pa takve podele ne postoje među inžinjerima, među glumcima, službenicima... Zašto se opet samo lekarima uskraćuje pravo na dopunski rad, i to povezivati sa privatnim sektorom. Kao da smo mi kočnica i glavni problem razvoja zdrastvene službe, kao da i mi nismo korisni članovi jedinstvenog sistema. Koliko je meni poznato prava i obaveze bi trebali da budu isti za svakoga bez obzira da li radite u ustanovi u koju je uložen kapital nekog privatnika, državni, mešoviti ili neki drugi. Jako mi je žao ako nas ministarstvo prepoznaje kao konkurenciju, a ne kao partnera-

Konsultanti

- Što se tiče konsultanata, nije to ništa novo, bila sam u bolnici u Beču, a znam da postoje i u Engleskoj, ustanove koje imaju po 10 do 20 stalno zaposlena lekara i angažuju veliki broj konsultanata u zavisnosti od toga koji problem ima pacijent. Taj broj ide i od 200 do 300 stručnjaka, koji sada, kako se gube granice Evrope, uz globalizaciju sveta kroz nove tehnologije, lako komuniciraju i neverovatno lako se prilagođavaju potrebama konkretnog pacijenta. Znate, to je kao kad odete kod krojača koji će vam sašiti odelo tačno prema vašim merama. Ovakve klinike, čiji primer "Bel Medic" sledi, pokušavaju da pronađu lekara koji će odgovarati čak i psihološkom profilu pacijenta, ali izgleda da smo za našu sredinu, prerano i prebrzo zakoračili u budućnost – objasnila je sagovornica eKapije.

(Bel Medic sala)

Nasuprot ovakvom, modernom i ekonomski isplativom modelu, naše ministarstvo, od klinika očekuje da u svom kadru imaju lekare svih profila, iako je vrlo dobro poznato da potreba za određenim specijalistima nije svakodnevna i da oni prevashodno rade po pozivu.

- Dobrog lekara bi država morala da stimuliše da dodatno radi - jer je kvalitetan, jer spašava ljudske živote. A svaka ekstra zarada takvog pojedinca jeste i veći prihod od poreza za državu i jeste, u nekoj perspektivi, srećnija zajednica. Sasvim je normalno da dobar hirurg jednog dana operiše u Seulu, drugog u Parizu, a trećeg dana u Temišvaru. To je poenta sistema koji sada kočimo - naglašava Knežević.

Nezaposlenost

Ministarstvo zdravlja najavljene radikalne mere pravda smanjenjem broja nezaposlenih, iskorenjavanjem korupcije, te unapređenjem naših zdravstvenih ustanova koje bi prihodovale od rada večernjih klinika.

(Bel Medic oprema)

Pri tom ne treba zaboraviti da će iste te klinike, na kojima će konsultantski pregled biti između 40 i 50 EUR koristiti postojeće kapacitete i opremu, državnu imovinu, odnosno utrošeni novac poreskih obveznika, odnosno novac pacijenata. Pojednostavljeno, uslugu u večernjim satima u državnoj bolnici plaćaćemo svojim novcem, mimo zdravstvenog osiguranja, i odmah, na licu mesta.

- Najlogičnije rešenje je ono što je i evropska praksa, a to je da pacijent sam odabere gde želi da troši novac od svog osiguranja. On treba da odluči da li će to biti državna ili privatna ustanova, u skladu sa uslugom koju želi da dobije. Treba postaviti jasna i jednaka pravila igre za sve učesnike ove, izuzetno važne funkcije jedne države, ali i tržišne utakmice - kaže naša sagovornica.

Kada je u pitanju mogućnost za nova radna mesta, Milosavljević je naglasio da je cilj ministarstva na čijem je čelu da do 2010. godine prepolovi broj nezapolsenih lekara, kojih na tržištu rada u ovom trenutku ima oko 2.500. Kako je objasnio, na mesto lekara koji je odlučio da pola radnog vremena provede na privatnoj klinici, doći će neko novi. Ministar je, međutim, izostavio činjenicu da u tim klinikama, kao konusltanti, mahom rade specijalisti, a među nezaposlenim lekarima takvih je znatno manje od lekara opšte prakse.

(Bel Medic oprema)

Osim toga, godinama već imamo dosta nezaposlenih lekara, koje skupo školujemo, a ministarstvo pri tom ne smanjuje broj studenata. Slovenija je isti problem rešila tako što je pre deceniju i po, dve školske godine skoro zaustavila prijem novih studenata, a potom nastavila realnu politiku, prema potrebama svog zdravstvenog sistema. Problem je tako bio rešen.

- Plašim se da ćemo možda ovim i povećati nezaposlenost, jer bi mnoge privatne klinike, ukoliko zbog ove mere zapadnu u krizu, mogle otpustiti mnogo više ljudi nego što će ministarstvo zaposliti - kaže Knežević.

...

...

(Bel Medic vozila)

Korupcija

Kao jedan od glavnih argumenata za implementaciju novih mera Ministarstvo navodi i smanjenje korupcije u bolnicama, te bezbednost pacijenata, iako nije objašnjeno kako će biti sprečeno da lekar iz prepodnevne ili dnevne, pacijente ne regrutuje za svoju, noćnu smenu, kada će takav pregled biti finansiran po komercijalnim cenama, onim koje sada vidimo na sajtovima privatnih ustanova. Dobri stručnjaci će većim zaradama svakako biti stimulisani da u matičnoj bolnici ostaju prekovremeno, pacijneti, kako je najavljeno, će lakše doći do nekih od naših najboljih stručnjaka, ali će taj vanredni pregled, kao i u privatnim klinikama, koštati.

U javnosti se često čuje i priča o privatnim klinikama koje preko svojih konsultanata regrutuju pacijente iz državnih bolnica. Knežević nije želela da komentariše rad svojih kolega, jer nije upućena u poslovanje svih privatnih ustanova, ali kaže da ovakve priče ničim nisu povezane sa Bel Medic-om.

(Bel Medic bolnica)

- Od početka rada, dakle 1995. godine, u kodeksu Bel Medic-a stoji - da je deljenje vizit karti naše kuće zabranjeno pacijentima u drugim ustanovama. "Vrbovanje" ili jurenje pacijenata je užasna greška, koja vrlo brzo eliminiše ustanovu. Pacijenti to kažanjavaju – nepoverenjem i napuštanjem takvih ustanova. Za nas ljudi saznaju putem sredstava javnog informisanja, raznih seminara i edukativnih programa koje držimo, a u poslednje vreme uglavnom preporukama- kaže Knežević.

Ona naglašava da je klinika Bel Medic i u TAM programu Evropske Unije, a konsultanti iz Evrope i Kanade, dolaze kontinuirano i upućuju nas u savremeni menadžment, bez koga ne možete voditi ozbiljnu ustanovu.

Odluka pacijenata

Članovi Srpskog lekarskog društva i Lekarske komore odlučni su u nastojanju da dobiju prava kao i ostali zaposleni. Sada su zatečeni, jer i pored toga što je podloga za ovo pravilo nastala još pre tri godine, niko od lekara nije verovao da će se ona primenjivati, jer su je posmatrali kao apsurdnu.

Konačni odgovor u razrešenju ove situacije, na neki način, na kraju će dati i pacijenti, jer su svi ovi akteri zdravstvenog sistema i ovog problema – njihovi službenici.

napomena : fotografije je realizovala Photo redakcija eKapije

ACIBADEM BEL MEDIC Beograd

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

Lekarska komora Srbije Beograd

Lekarska komora Vojvodine

Srpsko lekarsko društvo Beograd

Jasmina Knežević

Tomica Milosavljević

privatna lekarska praksa

TAM program