Šta Srbiji donosi sistem sertifikata za zdravstveni turizam - U prvoj godini očekivano 200 mil EUR prihoda

Stranci iz Srbije odu puni utisaka zbog dobre hrane ili lepe prirode, ali ima i onih koji se vrate kući zadovoljni zbog novog izgleda. Zdravstveni turizam se kod nas razvija tek poslednjih nekoliko godina, ali posla ima i to najviše za stomatologe i specijaliste rekonstruktivne hirurgije. Razlog za dolazak stranaca su, osim stručnog kadra, i cene koje su od dva do tri puta niže nego u zemljama iz kojih pacijenti dolaze. Ministarstvo zdravlja, zajedno sa Ministarstvom turizma, prepoznalo je ovaj potencijal i počelo da dodeljuje sertifikate za zdravstveni turizam stomatološkim ordinacijama i klinikama za plastičnu hirurgiju.

Prvi sertifikati dodeljeni su u junu ove godine privatnim zdravstvenim ustanovama koje su ispunile uslov za učešće u Projektu razvoja i promocije zdravstvenog turizma u Srbiji. Poziv za učešće u tom projektu Ministarstva zdravlja je objavljen prošle godine i stalno je otvoren, a do sada se prijavilo 130 zdravstvenih ustanova od čega je njih 60 dobilo sertifikate.

Državni sekretar u ministarstvu zdravlja Meho Mahmutović za eKapiju kaže da su ovi sertifikati koje država dodeljuje svojevrsna preporuka pacijentima iz inostranstva da će dobiti kvalitetnu i efikasnu, a ne samo jeftiniju uslugu, što je važan prvi korak za razvoj ove vrste turizma.

- Imamo skromna očekivanja za prvu godinu. Predviđanja su da ćemo ugostiti 100.000 turista i zaraditi 200 mil EUR. Već smo išli na sajam u Moskvi i Berlinu, kako bismo promovisali potencijale zdravstvenog turizma.

Naša prednosti u odnosu na druge zemlje je, tvrdi Mahmutović, što "država garantuje za kvalitetnu uslugu".

Državni sekretar najavljuje da će od jeseni na sajtu ministarstva biti i predstavljene sve klinike koje su dobile sertifikat. Osim ovog predstavljanja, ministarstvo će na svim svetskim manifestacijama predstavljati zbirnu ponudu svih sertifikovanih ustanova.

Sertifikat dobilo 9 klinika za plastičnu hirurgiju iz Beograda

Prve zdravstvene ustanove koje su dobile sertifikat već su prošle inspekciju Ministarstva zdravlja i registrovane su u Agenciji za privredne registre ili Trgovinskom sudu.

Specifičnih uslova, koje su morali da ispune, bilo je nekoliko.

Kriterijumi su bili: da imaju doktora medicine – specijalistu sa najmanje pet godina radnog iskustva, sa licencom nadležne komore, doktora stomatologije sa najmanje pet godina radnog iskustva i licencom, post–terminal za plaćanje platnim karticama, usklađen cenovnik sa preporučenim cenovnikom Ministarstva zdravlja. Zatim, bio je neophodan i estetski prihvatljiv izgled prilaza, prijemnog dela i prostora za rad, koji je potvrđen mišljenjem komisije određene od strane Radnog tela za razvoj i promociju medicinskog turizma Ministarstva zdravlja, kao i posedovanje odgovarajuće web prezentacije, u skladu sa propisima koji uređuju reklamiranje u oblasti zdravstva. Uslov za kliniku plastične i rekonstruktivne hirurgije je da je član nacionalnog udruženja – SRBPRAS, a za stomatologiju da obavezno ima zaposlenog asistenta za rad-odnosno stomatološkog tehničara i da je zdravstvena ustanova za stomatologiju registrovana poslednjih pet godina.

- Morali smo da utvrdimo raspon cena, kako ne bi postojala nejolajna konkurencija i turisti tačno znali šta da očekuju. Ako neko nije ispunio uslove, komisija mu je dala neko vreme da to ispravi - objašnjava Mahmutović.

Da li su ustanove ispunlie uslove proveravala je komisija sačinjena od zaposlenih u Ministarstvu zdravlja i predstavnika strukovnih udruženja - Stomatološke komore Srbije i Udruženja za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju Srbije.

- Komisije lekara, stomatologa i inspektora i dalje obilaze privatne klinike za stomatologiju - ističe u razgovoru za eKapiju dr Miloje Stefanović, koji je u Stomatološkoj komori Srbije zadužen za promociju medicinskog turizma.

- Mnoge stomatološke ustanove nisu imale elektronski način plaćanja, čini se da taj uslov nije ispunilo najviše njih - dodaje on.

Iz Udruženja za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju Srbije za eKapiju kažu da klinike iz ovog sektora nisu imale problem da ispune uslove i da očekuju još veći odziv. Zasad je samo 9 klinika za plastičnu hirurgiju dobilo sertifikat i sve su iz Beograda, dodaju naši sagovornici.

Šta se dobija sertifikatom?

U okviru ove akcije zdravstvenim ustanovama i privatnim praksama koje ispune kriterijume biće omogućena promocija na svim nastupima naše države u inostranstvu, a u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacije, Privrednom komorom Srbije, Turističkom organizacijom Srbije, Nacionalnom asocijacijom turističkih agencija Srbije (YUTA), osiguravajućim kućama i svima ostalim koji mogu da doprinesu razvoju medicinskog turizma u našoj zemlji.

- Želimo da pokrenemo sve njih, jer ako neka ustanova ima mnogo pacijenata može sama sa hotelom da razgovara, da objedini svoju ponudu, gde bi nudila i smeštaj. Očekujemo da će i hotelijeri napraviti jednu organizaciju i da se napravi paket ponude - objašnjava Mahmutović u razgovoru za eKapiju.

Iskustva iz sveta

Kako kaže državni sekretar Mahmutović, procene su da godišnje 203 miliona Evropljana ode na putovanje iz zdravstvenih razloga i potroši oko 115 mlrd EUR. Danas se 5% svih međunarodnih putovanja odnosi na medicinski turizam. U strukturi sadašnjeg prometa medicinskog turizma najviše ide na stomatologiju - 40% , zatim na ortopediju, kardiologiju, kardiohirurgiju i neurohirurgiju - 42% i na estetsku hirurgiju 15%.

Ključni faktor u odabiru neke destinacije, osim same cene, je svakako standard medicinske usluge, visoka stručnost i opremljenost bolnica, ali i atraktivnost lokacije u turističkom smislu.