Završena revitalizacija fasada na dve beogradske zgrade pod zaštitom države - vrednost radova 16,7 miliona dinara

(Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Beograd)

Radnici preduzeća "Beton–Ger" završili su radove na revitalizaciji fasada zgrada u Beogradskoj 13 i u Njegoševoj 12 u Beogradu. Projekat revitalizacije izveden je na osnovu konzervatorskih uslova Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

U Beogradskoj 13 urađena je kompletna restauracija uličnih fasada, a izvedeni su i radovi na zameni podova balkona ka ulici. Zamenjena je fasadna limarija, izvršena popravka i bojenje spoljnih krila fasadne stolarije i urađena popravka, čišćenje i bojenje fasadne bravarije. Na mestu stare, postavljena je nova gromobranska instalacija. Vrednost radova iznosila je 5,9 miliona dinara.

Ugaoni stambeni objekat sa lokalima u prizemlju sagrađen je 1939. godine u duhu modernizma, prema projektu arhitekte Momčila Belobrka. Objekat sadrži sve karakteristične elemente Belobrkove arhitekture: kubičnu masu koja je na uglu perforirana balkonima, prizemlje u mermeru kao i ulazni hol. Objekat predstavlja jedno od najznačajnijih ostvarenja Momčila Belobrka i primer modernističke arhitekture tog perioda. Ovaj stambeni objekat nalazi se u okviru celine "Stari Beograd" koja uživa status prethodne zaštite.

U Njegoševoj 12 izvedeni su radovi vredni 10,8 miliona dinara i obuhvatali su kompletnu restauraciju ulične i bočnih fasada sa dekorativnom plastikom, kao i radove na zameni kompletnog krovnog pokrivača. Zamenjena je propala fasadna limarija, veštački kamen ograde i sokle objekta. Očišćen je i popravljen veštački kamen, a na mestima gde je nedostajao izrađen je novi. Obavljena je popravka, zamena i bojenje bravarskih elemenata zidane ograde oko objekta.

Državna hemijska laboratorija (danas Naučna ustanova Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Univerzitet u Beogradu) u Njegoševoj 12 podignuta je 1882. godine. Godine 1927/28. dograđen je sprat na postojeće prizemlje. Objekat je urađen u stilu akademizma, a od njegovog otvaranja do danas u njemu je delovao veliki broj eminentnih hemičara Srbije. Zdanje je 1965. godine proglašeno za spomenik kulture.