Polisa poljoprivrednog osiguranja ne pokriva štetu od suše

Suša obrala letinu ili mraz desetkovao prinise, naslovi su koje viđamo u medijima skoro svake godine. Poljoprivrednici zabrinuto gledaju u nebo, žale se i očekuju pomoć države. Ova godina, dakle, po tome nije izuzetak.

Poljoprivrednici mogu da pomognu pre svega sebi, ali i državi, i da parcele i buduće prinose osiguraju. Ali, i tu treba biti obazriv, jer većina kompanija kod nas ne osigurava štete od suše, što je s obzirom na podneblje u kome živimo priličan problem posebno u Vojvodini. Kod nas je polisama od raznih šteta, pa i elementarnih nepogoda, pokriveno između 8 i 10% obradivih površina. Po tome smo pri dnu u Evropi. U Hrvatskoj je polisama zaštićeno 15% površina, u Sloveniji 25%. U Evropskoj uniji prosek je 70%. Van Evrope po tome prednjače SAD gde je polisom obezbeđeno 90% poljoprivrednih površina. Međutim, i same osiguravajuće kompanije morale bi da pretresu rizike koji se osiguravaju.

U Udruženju osiguravača Srbije kažu da u Srbiji država subvencioniše 40% troškova osiguranja poljoprivrednicima pri kupovini polise. Uslov je da poljoprivredna gazdinstva budu registrovana, a površina je ograničena na 20 hektara.

U UOS naglašavaju da je Srbija jedna od retkih zemalja koja i pored subvencija za kupovinu polise nadoknađuje i štete koje su posledica vremenskih nepogoda poljoprivrendnicima. Svuda u svetu je zakonska obaveza poljoprivrednika da osigura useve. Dobar primer je Rumunija gde poljoprivrednici gube pravo na subvencije ukoliko nisu osigurani. Oni smatraju da bi trebali da ih sledimo. Tada bi i kod nas od 3,7 miliona hektara koliko se obrađuje bilo osigurano mnogo više od sadašnjih 250.000 do 300.000 koliko je to. Kod nas premije osiguranja u agraru čine tek dve milijarde dinara. One tako sa svega tri odsto učestvuju u oblasti neživotnih osiguranja.

Razlozi za takvu situaciju su, kako kažu u UOS, nizak životni standard, neobaveštenost poljoprivrednika o prednostima osiguranja, te uvreženo mišljenje da država treba da nadoknadi štetu od elementarnih nepogoda. Štetu treba da nadoknade osiguravajuće kuće, a država je tu samo da pripomogne.

Naravno, ukoliko se osiguranicima nude pravi rizici.

Osiguravajuće kompanije izlaze u suret poljoprivrednicima tako što im omogućavaju da plate polisu tek nakon žetve, odnosno berbe.

Šta se, pak, događa kada se krene od kompanije do kompanije? Tu se ipak nešto pomera sa mrtve tačke. Tako u Triglav osiguranju u Srbiji kažu da su zabeležili u 2016. dvostruki rast premije osiguranja u poljoprivredi. Cene osiguranja za ratarske kulture kreću se od 1.800 do 2.500 dinara po hektaru. Na cenu polise utiču prinosi i cene za kulture koje se osiguravaju osiguranje od suše nije u ponudi, jer u osiguravajućoj kući smatraju da je rizik kompleksan.

Slična je slika i u DDOR Novi Sad. Osiguranje je kod njih moguće zaključiti u poljoprivredi od grada, požara, udara groma, olujnog vetra, mraza, poplave, zimskog izmrzavanja, gubitka kvaliteta. To su osnovni rizici. Poljoprivrednici mogu to i da dopune od šteta koju izazovu oluja ili mraz, a suša se ne pominje. Osiguranje pšenice prosečnog prinosa pet tona po hektaru, sa cenom od 17 dinara za kilogram, staje 1.600 dinara. Za druge useve cena zavisi od kulture i mesta.

Klijent može da ostvari brojne popuste ukoliko osigura veće površine. Dakle, izgleda da će poljoprivrednici - i oni osigurani i oni neosigurani - zbog šteta koja je iazvala suša ove godine opet pred Vladu da traže pomoć. Osigurati se svakako treba jer su prednosti i pogodnosti brojne. Ali, kako kažu u UOS, topla i duga leta, sve češće poplave, pojava grada postale su skoro normalna pojava. Zato bi i rizike koje pokriva polisa trebalo tome prilagoditi. Kod suše bi se ovog leta poljoprivrednicima više ispatilo da su ulagali u zalivne sisteme nego u polise. Kada već subvencioniše polise, i država bi trebala malo više da se udubi u rizike koje dotira putem osiguranja.

Za poljoprivrednika i za državu je najgore kada se kupi i dotira polisa, a pretrpe štetu koja je neosigurana. Suša je, kao i mraz, nešto što nas sa promenom klime čeka: poljoprivrednici će, definitivno, biti sve zainteresovaniji da se od njih odbrane i preko polisa.