Kilovat-čas u Srbiji pet puta jeftiniji nego u Danskoj - Cena struje najniža u regionu

Građani Srbije imaju pet puta jeftiniju struju nego što je, recimo, plaćaju u Danskoj i Nemačkoj, odnosno četiri puta u poređenju sa Belgijom.

Prema podacima Elektroprivrede Srbije, domaćinstva u Srbiji trošila su u proseku 385 kilovat-sati električne energije mesečno u periodu od januara do maja 2017. godine, a u proseku račun je iznosio 2.562 dinara bez uračunatih naknada i poreza.

- Prosečan mesečni račun domaćinstava za električnu energiju u Srbiji iznosi 3.501 dinar, kada se uračunaju naknada za obnovljive izvore energije, akciza, PDV i TV taksa - objašnjavaju u EPS-u.

U Srbiji je PDV za električnu energiju 20%, a akciza 7,5%. Naknada za povlašćene proizvođače električne energije iz OIE iznosi 0,093 dinara po kilovat-satu, a stavka u računu je i taksa za javni medijski servis od 150 dinara.

Međutim, zbog niske cene struje, potrošnja u Srbiji u odnosu na Evropu je višestruka.

Oko 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji potroši gotovo pet puta više električne energije od evropskog proseka, a jedan od razloga je i niska cena kilovat-sata.

- Ako se promene samo neke od navika u domaćinstvu i efikasno koriste električni uređaji, potrošnja električne energije može da se smanji i za 20% - ističu iz EPS-a.

Za kupce na garantovanom snabdevanju, odnosno za domaćinstva i firme koje troše manje od 30.000 kWh godišnje, cenu električne energije odobrava Agencija za energetiku i poslednji put je promenjena 1. oktobra 2016. godine.

U skladu sa metodologijom koju je propisala Agencija za energetiku, u vremenskom periodu od 30 dana granice zelene zone potrošnje su do 350 kWh, plave zone od 351 kWh do 1.600 kWh, a crvene zone iznad 1.600 kWh. U zavisnosti od zone, odnosno potrošnje, zavisi i cena po kilovat sati, a ona koja se obračunava u noćnoj tarifi je više puta niža od uobičajene dnevne.

Inače, istraživanje Ninamedije pokazuje da je, prema mišljenju 30,8% građana Srbije, najveća posledica prekomerne potrošnje električne energije na globalnom nivou nesigurnost u snabdevanju, i to u većoj meri smatraju ispitanici iz regiona Beograda i Zapadne Srbije.

Polovina građana smatra da lično, kao pojedinci, mogu pozitivno da utiču na održivi razvoj i prekomernu potrošnju struje i to su uglavnom građani sa završenom višom školom i fakultetom.

Takođe, kažu brojke, više od polovine građana Srbije (52,7%) navodi da se najviše greju na drva, dok nešto manje od četvrtine (23,4%) koristi centralno grejanje, a 12,6% ispitanika se greje na struju, dok se svega 7,2% građana greje na gas.