Suša požnjela 30 do 50% ratarskih kultura - Soja pretrpela značajnu štetu, pšenica dobrog kvaliteta

Ovogodišnja suša značajno se odrazila na prinose ratarskih kultura koji će, prema procenama udruženja Žita Srbije, biti od 30 do 50% manji nego prošle godine.

- Stanje sa prolećnim kulturama je svakako teško, ali ne kao što je to bio slučaj 2012. godine, kada su pored suše rod ratarskih kultura desetkovali i toksini - rekao je Vukosav Saković, predsednik Žita Srbije na okruglom stolu u Novom Sadu, koji je ova asocijacija organizovala uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Kako se navodi u saopštenju udruženja Žita Srbije, rod suncokreta je najpribližniji prošlogodišnjem rodu, jer je podbačaj u prinosima kompenzovan povećanjem setvenih površina.

- Soja, kao osetljivija kultura, pretrpela je značajnu štetu, jer je pored suše pogođena i biljnim štetočinama i bolestima, prvenstveno grinjama - naveo je Saković, ocenivši da je tu došlo do propusta poljoprivrednih proizvođača koji nisu preduzeli sve agrotehničke mere.

Zato se, kako je dodao, kod soje očekuje pad prinosa sa skoro četiri tone po hektaru koliki je bio prošle godine, na samo dve do dve i po tone ove godine.

Predviđanja stručnjaka u pogledu roda kukuruza se najviše razilaze. Optimisti predviđaju rod od pet tona po hektaru, dok pesimisti smatraju da će on biti i manji od dve tone.

Izrazivši nadu da će ukupan rod kukuruza ipak dostići 4,5 miliona tona, što je dovoljno za naše potrebe, Saković je zaključio da, uz prelazne zalihe od 1,2 miliona tona, možemo očekivati i da će biti izvoza.

Na okruglom stolu, održanom u sredu (9. avgusta 2017. godine) u okviru projekta - Unapređenje asocijacije i izvoza žitarica i uljarica, ekonomista FAO Dmitri Prikhodko, koji rukovodi projektima koje FAO i EBRD realizuju u Srbiji, naglasio je neophodnost investiranja u kvalitet ratarskih kultura u Srbiji, što će se višestruko isplatiti otvaranjem novih tržišta.

- Proizvođači i izvoznici uljarica i žitarica, zajedno sa relevantnim vladinim institucijama, moraju da rade na tome da se ispune fitosanitarni zahtevi zemalja u koje žele da izvoze svoje proizvode. To je osnovni preduslov za dalje investiranje u proizvodnju, skladištenje, infrastrukturu i izvoz uljarica i žitarica - rekao je on.

Branimir Marić, šef laboratorije SGS Srbija, predstavio je osnovne parametre kvaliteta roda pšenice ove godine, konstatujući da je pšenica proizvedena u Srbiji dobrog kvaliteta, čak iznad proseka zemalja u okruženju.

Međutim, Srbija na izvoznom tržištu još ne može da ostvari cenovnu premiju po osnovu kvalitetnije pšenice, jer razvrstavanje po grupama kvaliteta nije praksa, već i dalje preovlađuje tradicija mešanja pšenice različitog kvaliteta.

Natalija Kurjak, direktorka marketinga kompanije Victoria Logistic, članice Victoria Group, predstavila je stanje prolećnih useva, odnosno procenu zasejanih površina pod kukuruzom, sojom i suncokretom, kao i očekivane prinose. Ona je navela da je ukrštanjem različitih izvora i podataka sa terena zaključeno da je u Srbiji zasejana površina pod kukuruzom oko 900.000 ha, pod sojom 250.000 ha, a pod suncokretom 230.000 ha. Prema njenim rečima, precizne procene prinosa u ovom trenutku nije moguće dati, jer je stanje i kvalitet useva na njivama različit, u zavisnosti od primenjenih agrotehničkih mera, kvaliteta zemljišta i lokalnih vremenskih nepogoda.

Na skupu je istaknut i izuzetan potencijal uljane repice, kao kulture čije se setvene površine u Srbiji povećavaju iz godine u godinu, a koja kao "jesenja" (ozima) kultura izbegava problem suše u letnjim mesecima, o čemu je govorila Ana Marjanović Jeromela, šef odseka za uljanu repicu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

Milisav Stojaković, rukovodilac odeljenja za kukuruz u tom Institutu, istakao je da je na ovogodišnji rod kukuruza presudno uticala suša, ali i primenjena agrotehnika.

Okruglom stolu je prisustvovao i Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, navodi se u saopštenju.