Suša isušila najveće slano jezero u Srbiji

(Ilustracija) Lekovito jezero Rusanda u Melencima trpi posledice dugotrajne suše, voda se znatno povukla, trpi životinjski i biljni svet, a okolno stanovništvo je zabrinuto.

U specijalnoj bolnici Rusanda kažu da imaju dovoljne količine mineralnog peloida i da lekovito blato nije dovedeno u pitanje. I stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode uveravaju da suše nisu retka pojava, da postoji prirodni mehanizam koji reguliše ovu pojavu i da nikako ne treba veštački dovoditi slatku vodu u ovo slano jezero, koje ima privremeni karakter.

- Periodi kada u jezeru nema vode nisu uopšte retki. Na obližnjim zaslanjenim jezerima Slanom Kopovu i Okanju, kao i na slanim jezerima u slivu Mostonge oko Sombora su daleko češći. Rusanda je naše najdublje i prostorno najveće slano jezero, pa ređe i presušuje. Presušivanje Rusande prati dinamiku klime, ono nije vanredna pojava, kao što nisu ni klimatski ekstremi, ali može biti sve češća pojava, istovremeno sa klimatskim ekstremima. Čim hidrološki uslovi budu povoljniji, Rusanda će ponovo biti pod vodom - kaže Marko Tucakov, stručnjak Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Novi Sad.

Rusanda je zaslanjeno panonsko jezero nastalo u veoma starom i napuštenom meandru Tise, kakvih u Panonskoj niziji pored velikih reka ima dosta. Sva su za svoje postojanje zahvalna režimu površinskih i podzemnih voda, pune se tokom zime i u periodima obilnih padavina, a tokom leta neretko presušuju. U skladu sa takvim režimom je i živi svet, objašnjavaju u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode. Biljke i životinje koje naseljavaju ovaj lokalitet potpuno su prilagođene i slanoj vodi i isušivanju.

- U periodu suše neke životinje mogu da na pozitivan način iskoriste nove okolnosti, posebno one koje se hrane na dnu, u mulju, a među pticama to su šljukarice. One su tu dok je tu hrana koju koriste, a kasnije odlaze na druga povoljna mesta. Ovaj period koincidira sa početkom jesenje seobe većine ptica, tako da šljukarice koriste Rusandu kao mesto za odmor i predah na putu seobe. Ptice, naročito vodene, svakako trebaju vodena staništa sa dovoljno vode i vodenih životinja, ali Rusanda je privremeno a nestalno jezero i za njih se uslovi za zadržavanje trebaju stvarati na sasvim drugim mestima, a nikako dovođenjem slatke vode u slana jezera. Rusandu, jednostavno, treba pustiti na miru - jasan je Tucakov.

Prema njegovom mišljenju, sušni uslovi mogu pomoći da se u tom periodu očisti invanzivna vegetacija oko jezera, da se sa dna jezera skloni smeće, jer Rusandi pre svega treba širok pojas slatina oko njenih obala koji će služiti kao zaštitna zona prema njivama, naročito prema severnoj i zapadnoj obali. Nažalost, one su uzurpirane i preorane, a njive su nezakonito došle do same obale vode.