Svi geoprostorni podaci državnih institucija na jednom mestu - Digitalni servis dostupan privredi i građanima

Svi geoprostorni podaci državnih institucija u Srbiji, poput onih o objektima, zemljištu, saobraćajnoj infrastrukturi, hidrografiji ili zaštićenim područjima, biće standardizovani i u digitalnom formatu putem veb servisa dostupni javnom sektoru, privredi i građanima.

To je predviđeno Predlogom zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka (NIGP), što je prvi zakonski predlog koji je parlamentu uputila vlada na čelu sa Anom Brnabić.

Stručnjaci kažu da su geoprostorni podaci danas nacionalni resurs, a u razvijenom svetu 90% svih odluka koje se donose na državnom nivou bazirano je na prostornim podacima.

- Danas su mnogi podaci bezvredni ukoliko nemaju prostornu komponentu, tako da ti podaci koji su deo NIGP obuhvataju ne samo podatke kao što su ortofoto, katastarske parcele, objekti, način korišćenja zemljišta, putnu i železničku infrastrukturu, nego, između ostalog, i statističke podatke i podatke važne za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje - rekao je za Tanjug šef odseka za uspostavljanje i razvoj NIGP Darko Vučetić.

Procenjeno je da ceo posao na uspostavljanju efikasnog NIGP treba da bude završen do 2021. godine, a Vučetić navodi da kada Srbija postane članica EU, taj posao mora da uradi na istom nivou na kom su to uradili, recimo, Francuzi ili Nemci. U tome vidi veliki izazov i posao koji zahteva puno rada i vremena.

NIGP su, kako je predloženo zakonom, metapodaci, skupovi i servisi geoprostornih podataka, mrežni servisi i tehnologije, sporazumi o deljenju, pristupu i korišćenju geoprostornih podataka, kao i mehanizmi koordinacije i praćenja, procesi i postupci koji su ustanovljeni, kojima se upravlja i koji se stavljaju na raspolaganje.

Poseban cilj NIGP-a je uspostavljanje infrastrukture koja olakšava pristup informacijama o životnoj sredini, ali i osigurava javni pristup i uklanja prepreke za razmenu podataka između državnih organa na nacionalnom nivou i u okviru prekogranične saradnje.

Vučetić podseća da većina tih podataka već postoji na nacionalnom nivou, te da je moguće pregledati ih na geoportalu NIGP-a - geosrbija.rs.

Ovim zakonom se u pravni sistem uvodi INSPIRE direktiva EU koja je deo poglavlja 27 u pregovorima sa EU koje se odnosi na zaštitu životne sredine.

- Donošenjem ovog Zakona se detaljno reguliše šta treba uraditi kako bi se formirao efikasan NIGP uključujući, između ostalog, i razvoj pravnog i tehničkog okvira kako bi te podatke na najefikasniji način koristile državne institucije i kako bi ih ponudili privredi i građanima - rekao je Vučetić.

Pri izradi Predloga zakona, kaže Vučetić, pomagale su i kolege iz Holandije, Slovenije, Švedske, Norveške.

- Imamo pomoć i od Svetske banke, UN FAO. Vrhunski eksperti su radili na ovom zakonu koji je trenutno u skupštinskoj proceduri. Nadamo se da će vrlo brzo biti usvojen. Taj zakon će dati veliki doprinos napretku države Srbije na Doing Business listi, razvoju e-uprave i digitalizaciji procesa rada državnih institucija - naglašava Vučetić.

Geopodaci se, kako piše u predloženom zakonu, odnose na određene teme koje su sistematizovane u tri grupe.

U prvoj grupi su koordinatni referentni sistemi, geografski mrežni sistemi, geografska imena, administrativne jedinice, adrese, katastarske parcele, transportne mreže, hidrografija i zaštićena područja, dok drugu grupu čine visine, zemljišni pokrivač, ortofoto i geologija.

U trećoj su statističke jedinice, zgrade, tlo, korišćenje zemljišta, zdravlje ljudi i bezbednost, vodovi i javni servisi, sistemi za praćenje kvaliteta životne sredine, proizvodni i industrijski sistemi, sistemi za poljoprivredu i akvakulturu, rasprostranjenost stanovništva, zone prirodnog rizika, atmosferski uslovi, biogeografski regioni, staništa i biotopi, rasprostranjenost vrsta, energetski i mineralni resursi...