Ko napravi ovako dobar auto-put Zagreb-Split ?

U SFRJ, u vreme kada je većina današnjih top menadžera pohađala srednju školu, naša tada zajednička domovina dobila je prve deonice autoputeva, a to su bile Ljubljana-Postojna (ubrzo proširena do Razdrtog) i Zagreb-Karlovac. Na tim putevima su se ovi klinci, sedeći na zadnjim sedištima automobila svojih roditelja, divili onom što su njihovi roditelji okategorisali sa „sada i mi ovo imamo“, a što su prethodno eventualno videli na „Stazi Sunca“, autoputu između Trsta i Venecije, dve destinacije gde se išlo „da deca nešto kupe“ i „da deca nešto vide, dok se ne potopi“.

Vremena su prošla, autoputevi su se izgradili po celoj ex-YU, negde više, negde manje, a Hrvati su na projektu autoputa Zagreb-Split, (koji narode severno od Zagreba a južno od Stokholma vodi u Dalmaciju, Kvarner i Istru) – shvatili da se ovakvi projekti realizuju jednom u sto godina i da se na tu ne sme štedeti, jer putevi još kako prodaju ponovne dolaske na atraktivne turističke destinacije.

Kolotrazi – šta to beše !? Nigde ni jednog, besprekorna, kao ogledalo ravna staza Vas prosto mami na veće, nedozvoljene brzine, dok oni platneni „rukavi upozorenja“ pokazuju da dinarsko-jadranski vetrovi mogu dooobro da sa boka uzvrate tim hrabrim, uzavrelim vozačima.

(Vetrenjače iznad Šibenika)

Kako je čisto na putu, ni jedne jedine plastične flaše i papira. Prosto se pitaš – ljudi što nešto ne bacite, plašite li se Vi to da Vas ova elektronika odnekle i ne snima ili prosto, poštujete to što je neko nešto dobro uradio i to sada isto tako dobro i održava ?

Tuneli „Sveti Rok“ i „Mala kapela“ su osvetljeni kao novogodišnje jelke, sijaju crvene, zelene, žute lampice, blješte oznake za SOS telefone, malo, malo, pa blago klaustofobični putnici mogu da na zidovima pročitaju za koliko metara će opet videti sunce i kada će im ponovo zasvirati dalmoška muzika sa radija u kolima.

Ispred tunela je i mnogo sladak znak za najavu završetka radova na ovim tunelima prosečnih dužina od 5.5 km. Naime, oba tunela su za sada završeni samo sa jednom cevi i po dve trake, a u toku su radovi na drugoj cevi u oba tunela, sve će biti gotovo do letnje

2009.sezone, tako da ispred stoji tabla, a na njoj simbol jedne završene cevi, radova u toku, kao i onaj poznati internet znak za tugu, dok uz oznaku 2009.godine i završene obe cevi, u Vas gleda poznati internet značić – „smile-ić“

Tokom tih 400 km, sve vreme ste u nekom tretmanu, poruke za skretanja sa puta su više nego jasne, sa LED ekrana Vam šalju poruke o eventulanim zastojima, jakom vetru, tempereturi, preporučenoj brzini, narednoj pumpi, odmorištu, turističkim atrakcijama, nacionalnim parkovima u blizini ...Ovde treba biti ekstrmeno zbunjen pa u nečemu pogrešiti.

Na ovom putu je preostala još ta starovremenska trasa Zagreb-Karlovac, koja se polako rekonstruiše, te je nekadašnji „space shuttle“ autoput prerastao u „pa, valjda će i njega uskoro srediti“. A i ovakav je dobar.

Ko god da je osmislio, finansirao i napravio ovaj put – svaka mu čast ! Sa zadovoljstvom ovde čovek plaća pogolemu putarinu.