Lokalitet Drenovac kod Paraćina kolevka evropske civilizacije?

Uz Koridor 10, neolitski megalopolis - lokalitet Drenovac kod Paraćina. Ako se sadašnje pretpostavke potvrde, bila bi to kolevka evropske civilizacije, četri do pet hiljada godina pre nove ere, kažu srpski i bugarski arheolozi.

Bogatija neolitska kuća građena je od prirodnih i ljudima dostupnih materijala, jednostavno, ali vešto. Četiri i po hiljade godina pre nove ere, peć je uvek bila sa severne strane, a ulaz sa jugozapadne. Rekonstrukcija je urađena na osnovu materijalnih dokaza sa lokaliteta Drenovac.

- Sada smo sasvim sigurni da su se u Drenovcu gradile i spretne kuće i, zahvaljujući kolegi Nikoli Jovanoviću, mladom arhitekti iz Jagodine, uspeli smo da uradimo i rekonstrukciju i maketu jedne od najbolje očuvanih kuća u okviru ove zaštitne konstrukcije - kaže prof. dr Slaviša Perić, arheolog i vođa istraživanja u Drenovcu.

Najstarije iskopine u Drenovcu datiraju iz šestog milenijuma pre nove ere, a pravi procvat naselje je doživelo u doba mlađe neolitske vinčanske kulture. S pravom ga nazivaju neolitski megalopolis, jer je na prostoru od pedesetak hektara geomagnetnim sondiranjem otkriveno između 600 i 700 kuća, što je, za to vreme, imopozantan broj. I bugarski naučnici, konsultanti na projektu, misle da je centralni Balkan u to vreme bio središte evropske civilizacije.

- Ovde su koreni novog života u Evropi. U doba neolita na ovim prostorima nastala je evropska civilizacija - kaže Vasil Nikolov, zamenik predsednika Akademije nauka Bugarske.

U doba neolita ljudi na prostoru današnje Srbije živeli su u skladu sa prirodom, skromno, ali dobro organizovani, a u svakodnevni život unosili su i dozu umetničke kreacije.

- Tako su pametno pravili posude, da su drške takve da, kolika god da je, ne može da vam ispadne iz ruku. Bili su fantastični majstori i bili su odlični umetnici, jer su neke od njih tako lepo ukrašene, da prosto čovek mora da se divi. Zaista - kaže konzervatorka Zvezdana Popović.

Najbolje očuvani ostaci neolitskih kuća u Drenovcu su jedva dvadesetak metara od Koridora 10, a ideja je da se sve to zaštiti i uredi, izgradi prilaz i jednog dana pokaže turistima i putnicima u tranzitu.