Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije 30,8 mlrd EUR u 2016. - Deficit sa svetom 3,94 mlrd EUR

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2016. godini iznosila je 30,8 mlrd EUR, što je povećanje od 8,4% u odnosu na prethodnu godinu, prema današnjim konačnim podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Izvoz robe je porastao za 11,6%, na 13,43 mlrd EUR, dok je uvoz bio veći za 6,1%, i vredeo je 17,38 mlrd. Spoljnotrgovinski deficit je iznosio 3,94 mlrd EUR, što je za 9,1% manje nego 2015. godine.

Izraženo u dolarima, robna razmena sa svetom je prošle godine zabeležila rast od 8%, na 34,1 mlrd USD, pri čemu je izvezeno robe za 14,88 mlrd USD, ili za 11,2% više, a uvezeno za 19,24 mlrd, odnosno za 5,7% više nego prethodne godine. Deficit je težio 4,36 mlrd USD, što čini smanjenje od 9,7%. Pokrivenost uvoza izvozom je porasla sa ranijih 73,5% na 77,3%.

Najveće učešće u ukupnom izvozu imao je Region Vojvodine (32,1%), dok je u uvozu prednjačio Beogradski region (46,1%).

U izvozu su glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno bili - Italija (2,16 mlrd USD), Nemačka (1,94 mlrd USD), Bosna i Hercegovina (1,24 mlrd USD), Rumunija (851 mil USD) i Ruska Federacija (795 mil USD).

Istovremeno, najviše robe smo uvezli iz Nemačke (2,47 mlrd USD), Italije (1,98 mlrd USD), Kine (1,60 mlrd USD), Ruske Federacije (1,51 mlrd USD) i Mađarske (881 mil USD).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,4% ukupne razmene. Drugi po važnosti partner su bile zemlje CEFTA, sa kojima je ostvaren suficit u razmeni od 1,91 mlrd USD. U zemlje CEFTA smo izvezli proizvode za 2,67 mlrd USD, a uvezli za 761,9 mil USD. Pokrivenost uvoza izvozom je 350,9%.

Suficit u razmeni je ostvaren sa bivšim jugoslovenskim republikama Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, kao i sa Rumunijom, Italijom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Slovačkom i Hrvatskom.

Najveći deficit je bio u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa Nemačkom, Poljskom, Mađarskom, Turskom, Belgijom, Austrijom, Francuskom, Irakom.