Petina robe kroz Srbiju biće prevožena rekama - U septembru počinje čišćenje Dunava na šest tačaka

Do 2025. godine, skoro petina robe kroz Srbiju prevoziće se brodovima, najavljuju u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastukture. Osnovni preduslov za to je da se realizuju najavljeni projekti od oko 66,5 mil EUR.

Ta sredstva će, dodaju iz Ministarstva, omogućiti Srbiji da poveća obim rečnog transporta, privuče investicije i tako iskoristi jedan od svojih većih prirodnih i privrednih resurasa, pišu Novosti.

Beogradski list Novosti podseća da je strategijom razvoja vodnog saobraćaja planirano da do 2025. godine on učestvuje sa oko 15% u ukupnom prevozu robe u Srbiji, ali da su u ministarstvu još optimističniji. Dunavom je tokom prošle godine prevezeno više od 10 miliona tona robe.

Radovi na prvom projektu uređenja Dunava počeće već u septrembru, u delu od Beograda do Bačke Palanke, a oni će obuhvatiti ulaganja u čišćenje korita na nekoliko mesta, izgradnju luke i modernizaciju plovnog puta. U Suseku, Futogu, Arankinoj Adi, Čortanovcima, Beški i Prelivu će izgradnjom hidrotehničkih objekata biti uspostavljeni propisani gabariti plovnog puta, kako bi se omogućile nesmetane plovidbe na srpskom sektoru Dunava. Kako je ranije objavljeno, na tenderu za čišćenje korita na šest kritičnih tačaka između Bačke Palanke i Beograda pobedio je konzorcijum bugarske kompanije Agromah Ltd i domaćih preduzeća Regulacije d.o.o. i Kolubara d.o.o.

U naredne dve godine planirano je i da se na Dunavu uvede elektronsko obeležavanje plovnog puta (AtoN), pa će umesto navigacionih bova brodove usmeravati elektronski obeleživači.

Za sledeću godinu planiran je i početak renoviranja brodske prevodnice u sastavu HEPS Đerdap 1, koja je izgrađena 1972. godine, i koja se smatra jednim od najznačajnjih objekata rečne transportne infrastrukture, od čijeg rada zavisi nesmetano obavljanje saobraćaja u celoj Evropi.

Realizacijom ovog projekta njen radni vek će biti produžen za 25 godina, navode iz Ministarstva građevinarstva.

Projekat će biti realizovan u perodu od 2018. do 2020. godine, pri čemu će EU finansirati 40% vrednosti radova, odnosno oko 11,5 mil EUR, dok će preostalih 60%, odnosno 17 mil EUR biti obezbeđeno iz budžeta.