Kako i zašto dinar raste?

Srpski dinar je u prethodna tri meseca u, čini se, nezaustavljivom rastu prema evru i dolaru, tako da je jučerašnji zvanični srednji kurs dinara prema evru od 120,5452 dinara najviša vrednost dinara još od 18. novembra 2015. godine, piše dnevni list Danas.

Dinar je i danas nastavio rast za 0,1% u odnosu na jučerašnju vrednost i dostigao je, prema indikativnom kursu, 120,4617 dinara za jedan evro. Za razliku od početka godine kada je dinar slabio i NBS prodavala evre, ukupno 345 mil EUR, da bi "sprečila prevelike dnevne oscilacije na međubankarskom deviznom tržištu", od aprila se potpuno preokrenuo trend i NBS je do sada kupila 505 mil EUR, tako da je sada u neto plusu od 160 mil EUR.

Pritisak na jačanje kursa je posebno intenziviran krajem juna, tako da je za poslednjih 10 dana NBS kupila više od 200 mil EUR. Dinar je prema evru od početka godine ojačao za 2,4%. Naša valuta je još više ojačala prema američkom dolaru, od početka godine za skoro 11% i dolar je juče vredeo 105,62 dinara, dok je 10. aprila vredeo 117 dinara.

Prema podacima NBS, od aprila su prisutni uglavnom apresijacijski pritisci, pa je dinar i pored intervencija Narodne banke kupovinom deviza u poslednja tri meseca ojačao za 2,8% prema evru. U Narodnoj banci ovakva dešavanja tumače poboljšanjem makroekonomskih prilika u Srbiji.

- Uravnoteženje ponude i tražnje za devizama rezultat je bolje usklađenosti platnobilansnih kretanja, odnosno popravljanja spoljnotrgovinskih pokazatelja zemlje. To je, s jedne strane, smanjilo razliku između tražnje i ponude deviza od domaćih preduzeća, pa samim tim i pritiske na devizno tržište, dok je s druge strane posredno uticalo i na veće poverenje stranih portfolio investitora u perspektive domaće ekonomije. To se odrazilo kroz njihovo pojačano ulaganje u dugoročne dinarske hartije od vrednosti Republike Srbije - navodi se u pisanom odgovoru NBS, uz komentar da je ovako zaustavljen pritisak na kurs po tom osnovu koji su preovladali gotovo cele prošle i početkom ove godine.

Osim toga, stabilnosti su doprineli i povećano kreditiranje banaka, ali i nešto veći neto otkup deviza u kešu od menjača i građana.

Prema rečima ekonomiste Ekonomskog instituta Ivana Nikolića, ključna razlika u odnosu na prvi kvartal jeste to što su strani investitori prestali da izlaze iz državnih obveznica i da iznose taj novac iz zemlje.

- Ovo znači da nema dodatne tražnje za devizama, a verovatno je došlo i do većih priliva investicija, mada još nisu dostupni platnobilansni podaci za maj i jun, kada su bili najveći pritisci na jačanje dinara - objašnjava Nikolić.

Pored stabilnije makroekonomske situacije, na jačanje dinara mogli su da utiču i sezonski faktori. To je, prema rečima Ismaila Musabegovića, profesora na Bankarskoj akademiji, pre svega dolazak turista.

Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da je fenomen da dinar ovako jača dok imamo skroman privredni rast.

- Pretpostavljam da je to posledica dolaska naših ljudi iz inostranstva. Takođe verujem, pošto još nema podataka o platnom bilansu, da su prinuđeni da donose više deviza svojoj familiji u Srbiji koja se suočava sa sve većim cenama, porezima i drugim obavezama - navodi on za Danas.