U Srbiji se navodnjava oko 3% njiva - Sušne godine opomena za izgradnju sistema za zalivanje

Vest da arapska kompanija Al Rawafed planira da uloži 23 mil EUR za zalivanje oko 7.000 hektara u Vojvodini, odnosno, najava da ulaže u izgradnju sistema navodnjavanja dugog 65 km za njive u Sivcu, Gajdobri i Karađorđevu, skrenula je pažnju javnosti na problem navodnjavanja i činjenicu da je Srbija i dalje na vrlo niskom mestu po navodnjavanim površinama u Evropi.

- Informacije da se planira ozbiljno ulaganje u sistemu za navodnjavanje raduju, ali, bez prvih, sistemskih, dugoročnih rešenja, prvih pomaka u povećavanju broja navodnjavanih hektara neće biti - ističe profesor Mićo Škorić za Novosti.

- U Vojvodini se navodnjava najviše 50.000 hektara zemljišta, a u centralnoj Srbiji još manje. Ako se uzme u obzir da Srbija ima 4,2 miliona hektara obradive površine, od kojih je za navodnjavanje pogodno 3,6 miliona hektara, jasno je koliko je malo pod zalivnim sistemima.

Škorić napominje za Novosti da akcije Ministarstva poljoprivrede još uvek nisu dale adekvatne rezultate, jer, uz kredite za nabavku opreme, treba obezbediti i dovođenje vode do njiva, kako one kanalske, tako i kopanje bunara, za korišćenje podzemnih voda. On dodaje da nadu uliva to što gotovo svi novi zasadi, pre svega voća i višegodišnjih biljaka, imaju svoje sisteme za navodnjavanje.

- Ovi sistemi su savremeni i ne rasipaju vodu. Nadam se da će takvih primera biti više i da će sušne godine, kojih je sve više, poslužiti kao dobra opomena - navodi profesor za beogradski list.

Jedan od retkih poljoprivrednih dobara koji pod sistemom za navodnjavanje ima svih 4.000 hektara koje obrađuje jeste Sava Kovačević iz Vrbasa, koje posluje u sastavu Mirotin Group. Zahvaljujući navodnjavanju, kako objašnjava jedan od rukovodilaca Đoka Vujičić, svake godine imaju dve žetve na oko 1.000 hektara.

- Glavni prioritet kod zalivanja su povrće, semenski i jesenji usevi, jer samo uz zalivanje na tim površinama možemo da računamo i na drugu žetvu, posle setve u maju ili junu. U sistem za navodnjavanje smo 2008. godine uložili 5,5 mil EUR, i on se uveliko isplatio. Uz semenske useve, povrće koje gajimo na oko 900 hektara, i voćnjak na oko 70 hektara, povremeno zalivamo i "obične" useve, kao što su pšenica i repa - kaže Vujučić.

Sistem za navodnjavanje jednog hektara, kako su izračunali stručnjaci, košta oko 3.000 EUR, a njegovo postavljanje u "redovnoj" godini garantuje povećanje prinosa za oko trećinu. U sušnim godinama, međutim, njegova vrednost je nemerljiva.