Državi potrebni stručnjaci za pisanje projekata za sredstva iz fondova EU

Evrointegracijama u Srbiji bavi se oko 500 državnih službenika. Posao ne stoji, ali za ambiciozne planove u toj oblasti potrebno je mnogo stručnjaka. Najviše nedostaju ljudi koji pišu projekte za korišćenje bespovratnih sredstava iz evropske kase. Takvi se na tržištu rada traže, pa ih nije lako zadržati u državnoj službi. Velika potraga biće za kadrovima u sferi poljoprivrede i ekologije, kažu u Vladi.

Fakultetski obrazovan, završio više obuka, radno iskustvo u zemlji ili inostranstvu, engleski mu je kao srpski - to je profil stručnjaka koji je potreban Srbiji. Trenutni skor u evrointegracijama nije loš – deset otvorenih pregovaračkih poglavlja, ali razmišlja se o dodatnom stručnom kadru.

- Pregovori se otvaranjem novih poglavlja dodatno usložnjavaju, ima dodatnog posla, i sa druge strane, poslovi koji se odnose na evropske fondove takođe, kao i na razvojnu pomoć, su veoma obimni i u tom smislu u narednom periodu neophodno je povećanje kapaciteta, kada je reč o procesu evrointegracija - kaže Ksenija Milivojević iz Ministarstva za evropske integracije.

Da je državi potrebna ozbiljna analiza o tome koje sektore treba ojačati i kako motivisati stručnjake da ostanu u državnoj službi, smatraju u Centru za evropske politike.

- Više od 50% zaposlenih izjavljuju da je vrlo verovatno ili verovatno da će u narednih godinu dana svojevoljno napustiti posao - kaže Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.

Deceniju i po u evrointegracijama, a još se na prste broje ljudi, koji znaju zahtevne briselske birokratske procedure. Čim nauče da pišu projekte, državne službenike traži privatni sektor koji se u poslu takođe oslanja na evropske projekte. Odlaze, jer su tamo bolje plaćeni.

- To je jedan od glavnih razloga. Nekoliko problema postoji, standardno tipovi ugovora u državnoj upravi, ograničenje zapošljavanja koje imaju sve institucije - kaže Zoran Janjatović, pomoćnik ministra poljoprivrede.

Manjak stručnjaka u centrali, a kako je tek na lokalnom nivou. U Žagubici jedan službenik piše projekte.

- Imamo zabranu zapošljavanja i nemamo sredstva da bismo mogli da im upriličimo lični dohodak, pa se mi tako snalazimo, radimo sa kadrovima iz naše opštine - kaže Safet Pavlović, predsednik opštine Žagubica.

- Na taj način država gubi zapravo jednu investiciju, a takođe ostaje bez ljudi koji treba da nam pomognu da iskoristimo IPA fondove koji su nam na raspolaganju. Primera radi, negde oko 200 mil EUR - ističe Milena Lazarević iz CEP-a.

S tim problemom suočavaju se i u regionu. Hrvatska, Bugarska i Rumunija zbog nedostatka stručnjaka nisu uspevale da potroše milijarde evra iz evropskog budžeta koje su im u prvim godinama članstva bile na raspolaganju.