Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih pet meseci 2017. godine 13,98 mlrd EUR - Izvoz porastao za 13,4%

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvih pet meseci 2017. godine porasla je za 14%, na 13,98 mlrd EUR, pri čemu je izvoz zabeležio rast od 13,4%, na 6,09 mlrd EUR na godišnjem nivou, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U istom periodu uvezeno je robe za 7,88 mlrd EUR, što predstavlja povećanje od 14,4% u odnosu na isti period prošle godine. Deficit iznosi 1,79 mlrd EUR, i veći je za 18% nego u prvih pet meseci lani.

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,3% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78%.

Izraženo u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena je u posmatranom periodu vredela 15,02 mlrd USD, što je porast od 9,6% u odnosu na period januar-maj 2016. Izvezeno je robe za 6,54 mlrd USD, za 9% više nego u istom prošlogodišnjem periodu, a uvezeno u vrednosti od 8,47 mlrd USD, što je povećanje od 10%. Deficit iznosi 1,92 mlrd USD, i veći je za 13,5% u odnosu na isti lanjski period.

Najveće učešće u izvozu imao je Region Vojvodine (32,9%), a u uvozu je prednjačio Beogradski region sa udelom od 46%.

Najviše robe smo izvezli u Italiju, u vrednosti 975,8 mil USD, zatim u Nemačku (826,5), Bosnu i Hercegovinu (500,7), Rusku Federaciju (368,8) i Rumuniju (330,5). U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri su nam bili Nemačka od koje smo kupili robu u vrednosti 1,062 mlrd USD, sledi Italija (867,4 mil USD), Ruska Federacija (715,3), Kina (674,6) i Mađarska (394,9). Zemlje članice Evropske unije čine 64,9% ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima smo ostvarili suficit u razmeni od 760,5 mil USD. U zemlje CEFTA smo izvezli proizvode u vrednosti od 1,08 mlrd USD, a uvezli za 327,1 mil USD. Pokrivenost uvoza izvozom je 332,5%.

Suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Bugarskom, Rumunijom, Saudijskom Arabijom, Slovačkom, Hrvatskom i Velikom Britanijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom, zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova, i sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa.