Južni tok još daleko - Nema zvaničnih planova o prolasku gasovoda kroz Srbiju

Gasovod Južni tok, koji bi iz Rusije ispod Crnog mora trebalo da doprema gas do Evrope, samo bi hipotetički mogao da prođe kroz Srbiju i tako snabdeva i našu zemlju, ali za sada o tome ne postoje nikakvi zvanični planovi, niti bilo šta konkretno, saznaje Politika iz izvora dobro upućenih u ruske gasne prilike.

Zato nije slučajno što Gazprom, a ni srpski zvaničnici, ne izlaze sa bilo kakvim izjavama ovim povodom, iako se u javnosti već danima spekuliše o oživljavanju Južnog toka, kao i o tome da bi cevi mogle da prođu i preko teritorije Srbije, samo u nešto manjem obimu.

Isti izvor kaže da nije tačno da bi Srbija mogla da ima koristi posle najave austrijskog OMV-a da s ruskim Gazpromom oživljava ovaj projekat, zaobilazeći Ukrajinu. Sve i da ovaj gasovod bude izgrađen, on bi bio interni. Najveću korist bi imala Austrija i gasno čvorište Baumgarten, odakle bi Srbija mogla da kupuje gas.

U prilog tvrdnji da od Južnog toka bar za sada nema ništa za Evropu, a ni za Srbiju, potvrđuje i nedavni susret Aleksandra Antića i Aleksandra Novaka, srpskog i ruskog ministra energetike na skupu u Sankt Peterburgu, gde se razgovaralo o gasnim prilikama, ali sa akcentom na Turski tok.

U saopštenju posle tog susreta Antić je rekao da je bilo reči o svim gasnim projektima, na primer o Turskom toku, koji je u ovoj fazi vezan samo za snabdevanje Turske gasom. Postoji više različitih scenarija o mogućnostima da se nastavi taj projekat ili da se razvija. To je u fazi razmatranja i pregovaranja.

Neophodna će biti saglasnost između Moskve i Brisela, pošto je ključni problem za gradnju Južnog toka bilo to što nije pronađen balans između Brisela i interesa Moskve, dodao je ministar.

Problem celog projekta su zapravo njegove ne samo dalekosežne ekonomske, već geopolitičke implikacije. Činjenica je, dodaje, da pojedine tranzitne zemlje već podržavaju ovaj projekat, ali za sada je sve na nivou razmišljanja o mogućoj saradnji u cilju razvoja infrastrukture koja bi bila neophodna za isporuke ka centralnoj i jugoistočnoj Evropi.

S obzirom na to da se poslednjih dana situacija dodatno zakuvava i oko Severnog toka 2, gasovoda koji Nemačka gradi sa Rusima, kancelarka Angela Merkel pridružila se kritikama na račun novih antiruskih sankcija koje je odobrio američki Senat, a koje nalažu da će biti kažnjene i evropske kompanije koje učestvuju u zajedničkim gasnim projektima sa Rusijom. Merkelova je rekla da Vašington nema prava da se meša u evropsku energetsku politiku, čime se pridružila brojnim glasovima iz EU.

Srećko Đukić, stručnjak za energetiku iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da je najava oživljavanja Južnog toka poslednjih dana tek načelna mogućnost, s mnogo nepoznanica. Nije najveći problem to što se ne zna tačan kapacitet gasovoda. Mnogo je gore što nema jasnog stava Brisela, odnosno Evropske unije i Vašingtona, koji su i minirali Južni tok, zaključuje on.