Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija - do kraja 2009. na Beogradskoj berzi obveznice preduzeća i opština

(Slobodan Ilić)

Akcije srpskih preduzeća i obveznice stare devizne štednje jedine su dve vrste hartija od vrednosti kojima može da se trguje na Beogradskoj berzi. Dok i građani i berzanski igrači kao "ozebli sunce" iščekuju iznošenje na berzu akcija velikih javnih preduzeća ("Telekom", NIS...), država najavljuje da bi do kraja iduće godine mogli da trgujemo i obveznicama koje izdaje lokalna samouprava, ali i preduzeća.

- Projekat unapređenja finansijskog sistema u Srbiji, planiran da se realizuje do kraja iduće godine, podrazumeva da do kraja 2009. godine na domaćem tržištu imamo od tri do pet korporativnih obveznica, od tri do pet municipalnih, odnosno opštinskih obveznica i najmanje jednu uspešnu inicijalnu javnu ponudu akcija - kaže Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

- Neki su rekli da je to vrlo malo, neki, pak, da je preambiciozno. Meni se čini da je to prava mera imajući u vidu da je pola ove godine prošlo u aktivnostima koje nisu vezane za razvoj, nego za izborne kampanje.

Na pitanje da li postoje neke zakonske prepreke za organizovanje IPO, Ilić odgovara potvrdno.

- Prepreke postoje: postojeći Zakon o tržištu hartija od vrednosti, na primer, ne omogućava da se istovremeno vrši prodaja već emitovanih i novoemitovanih akcija, što je sada izmenjeno, a takođe je stvorena je mogućnost za takozvani "buk bilding" - kaže Ilić, objašnjavajući da se time omogućava da se odredi raspon cena u inicijalnoj javnoj ponudi, odnosno cene po kojoj će se izvršiti prodaja akcija nakon isteka definisanog roka za dostavljanje ponuda.

Država je, po rečima državnog sekretara, već otpočela projekat unapređenja finansijskog sistema Srbije. Taj projekat ima tri segmenta: razvoj finansijskih institucija i stvaranje globalnog ambijenta, zatim, uvođenje IPO u funkciju razvoja tržišta kapitala, i konačno: razvoj tržišta zajmovnih hartija od vrednosti gde se pre svega misli na državne hartije, korporativne obveznice i municipalne obveznice.

- Mi smo pripremili akcioni plan koji treba da identifikuje šta treba da se uradi, odnosno koji zakoni moraju da se menjaju a koji novi da se naprave, zatim ko to treba da uradi, i kada - navodi Ilić.

- Sve smo to pripremili, ali, nažalost, raspisivanjem izbora nismo mogli to i da prosledimo vladi, a ona da usvoji i prosledi dalje skupštini. Tako da će to neposredno po formiranju vlade biti dato i faktički će se i krenuti operativno u posao. Pre svega u domenu izmene i dopune zakona o tržištu hartija od vrednosti, poreskih zakona, kao i donošenja zakona o javnoj svojini.

Šta su obveznice?

Obveznice su dužničke hartije od vrednosti koje nose manje prinose od akcija, ali bi trebalo da predstavljaju sigurniji oblik ulaganja. Prinos od obveznica je kamata. Obveznice može da izdaje država (poput ovih koje već imamo na ime duga po staroj deviznoj štednji), gradovi i regije (to su municipalne obveznice). Ako ih izdaje preduzeće, onda su to korporativne obveznice. One služe za prikupljanje novca na jeftiniji način nego što su to, na primer, bankarski krediti. Po rizičnosti prednjače korporativne obveznice, ali one nose i veću kamatu nego one koje izdaju opštine ili država.