Srđan Lazović, British American Tobacco (BAT)- Nepopravljavi Evropejac

(Srđan Lazović)

Već tri godine Srđan Lazović radi u duvanskoj industriji, u kompaniji koja je jedna od tri svetska "igrača" na srpskom tržištu.

To što je pušač nije mu mnogo pomoglo da za tri godine postane najmlađi direktor za korporativne i regulatorne poslove BAT-a za jugoistočnu Evropu. Ali jeste to što je prethodno radio u vladi, pošto kaže da državna služba i multinacionalna kompanija slično funkcionišu. "Obe su hijerarhijski ustrojene institucije, s tom razlikom što se u prvoj često odlučuje po političkom ključu, iako bi ekspertska odluka trebalo da presudi, dok u privatnom biznisu toga nema", objašnjava.

Iako je funkcija na kojoj se sada nalazi, u nedostatku odgovarajućeg prevoda na srpski, poput mnogih drugih modernih zvanja rogobatnog naziva, pa zvuči birokratski dosadno, Lazović kaže kako se bavi dinamičnim poslom. Zadužen je za osam tržišta, pa tako barem dvaput sedmično otputuje iz zemlje. Londonom je oduševljen. "Svaki put se iznenadim tom multinacionalnom sredinom. Taj grad nikad ne spava. Osim što je finansijski centar sveta, tamo se diktiraju trendovi u svemu, pa i muzici. London ili voliš ili ne, a meni ne smeta ni loše vreme niti običaj da se čaj pije u pet", priča dok poredi London sa Briselom u koji je ranije često odlazio i za koji kaže da je "hladan administrativni grad u kojem posle večere radnim danom nema gde da se ode".

Slaba tačka

Dana kad je počinjao da radi kao ekonomski savetnik u tadašnjem Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom seća se kao što se prvoborci sećaju rata. "Vrlo mi je interesantno kako danas svi pričaju o Evropskoj uniji, pa se setim kako je to izgledalo pre sedam godina kad sam ja počinjao da radim. Bilo je svega nas četvoro koji smo se bavili evropskim integracijama u Srbiji. Profesor Mihailo Crnobrnja, koji je, tvrdim, ovde najbolji poznavalac evropskih procesa, ja i još dvoje kolega.

Nas troje smo dobili kancelariju veličine telefonske govornice i jedan kompjuter koji je izgledao kao da je pao sa Sputnika. Dovukli su ga sa centimetrima prašine iz podruma, i rekli ’bavite se integracijama", priča Lazović. Dodaje kako je u dvadeset osmoj, još golobrad, već imao dovoljno iskustva po pitanju evropskih procesa, "ma koliko to zvučalo smešno", jer se na Starom kontinentu sretao sa kolegama iz branše koji su uveliko prevalili pedesetu.

"Imam lepe uspomene iz tog perioda. Ja sam nepopravljivi Evropejac. EU je moja slaba tačka. Ne zbog Brisela i zvezdica na evropskoj zastavi, nego zbog toga što bih voleo da Srbija uskoro dosegne nivo članica te porodice. Svaki put se radujem kad država napravi korak ka pridruživanju. Da mogu da biram, opet bih nakon završenog fakulteta otišao u državnu službu, a ne u privatnu firmu", kaže Lazović, jedan od diplomaca koji je početkom ovog veka mogao i te kako da bira, jer je bio jedan od najboljih studenata Ekonomskog fakulteta.

Premda mu je prosečna ocena bila 9,75, kaže da nije bio štreber na fakultetu. Aktivno je igrao košarku, jer je kao gotovo dvometraš bio predisponiran za taj sport, sve dok nije povredio koleno. U to vreme je dosta izlazio, pa se sa nepunih 30 već zasitio splavova. Ne može da se seti najboljeg provoda u životu, jer nije ni bitno na kom mestu se zatekao, već sa kim je bio. "Kad prvi put odeš u džez klub u Njujorku, razmišljaš o tome posle mesecima, a to je običan klub. Skoro sam se dobro proveo u Čelziju u jednom ruskom klubu, gde je Ukrajinac svirao ’Tamo daleko’.

Ali poenta je u tome da je nebitno da li se čovek nalazi u najvećoj rupi na Ibarskoj magistrali ili u najfensi restoranu u Londonu, ako je u dobrom društvu", smatra Lazović. Trenutno će mu najviše goditi kad se na desetak dana "izgubi" iz zemlje. Inače mu takav provod, kad ode u Grčku na neko od ostrva i bude nasamo sa verenicom poslednjih godina najviše prija. To su, kaže, dani kad mogu da se posvete jedno drugom uz mediteransku hranu i vino u nekom kefalonijskom restoranu, jer mu je to omiljeno grčko ostrvo, zbog koga će ove godine napraviti presedan i dvaput otići na letovanje na isto mesto. Takođe barem dvaput godišnje ode u Crnu Goru, u svoju kuću na hercegnovskom Škveru, ali i do prijatelja i rodbine na "čašicu rakije i razgovora", jer je poreklom Crnogorac "od Kuča".

U restoranu Zaplet sreće jednog od poznanika "odozdo". Taj mu je restoran druga kuća, jer tu ruča barem pet puta sedmično. Meni nam nije potreban, jer Lazović brzo naručuje zapečen kozji sir i slaninu sa šljivama za predjelo, a nakon glavnog jela preporučuje "najbolji krem brule u gradu". "Dobro je dok još nema moje slike na ulazu sa natpisom, ’zabranjen pristup", šali se.

Dok priča kako već tri godine živi sa verenicom, ali nikako da prelomi i napravi svadbu, u restoran ulazi njegov brat koji se skoro oženio pred 250 ljudi. "Svadba je obaveza i nas dvoje već pola godine vodimo tihi rat oko toga kako sve treba da izgleda. Moja je rodbina velika, samo prvi krug broji 40 ljudi, a gde su dalja rodbina i prijatelji, dok bi moja verenica da to ipak bude u manjem krugu prijatelja i rodbine", kaže Srđan i od brata traži potvrdu kakva je muka organizovati svadbeno slavlje za toliko duša."Ma nije to ništa strašno", odvraća mu ovaj.

Srđan kaže kako će "i sa tim završiti" na proleće sledeće godine. Time što će nositi burmu ništa se neće značajno promeniti u partnerskom odnosu, smatra, osim što će mu svadba biti izgovor da na medeni mesec ode na Maldive "koji su pun pogodak - samo da nas ne pogodi sezona tajfuna".

poziv na pretplatu na - www.emportal.co.rs