U Srbiji se navodnjava svega 12% obradivih površina

U Srbiji se prema zvaničnim statističkim podacima navodnjava 3% obradivih površina, ali se smatra da je taj procenat realno viši, oko 12% što je i dalje ispod mogućnosti, rekao je danas (30. jun 2008. godine) državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović.

Stručnjaci smatraju da se navodnjava više nego što pokazuju zvanični podaci jer mnogo malih poljoprivrednih proizvođača navodnjava svoje njive što nije evidentirano, objasnio je on na seminaru o navodnjavanju u ratarstvu u Institutu za kukuruz "Zemun polje".

Golubović je naveo da su mogućnosti Srbije za povećanje površina koje se navodnjavaju ipak mnogo veće.

Država zato godinama, dok su suše sve češće, pokušava da subvencijama i povoljnim kreditima pomogne poljoprivrednicima da sistemima za navodnjavanje osiguraju dobar rod.

Direktor Instituta "Zemun polje" Goran Saratlić ukazao je da je navodnjavanje jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera koju većina zemljoradnika još uvek ne može da priušti što je poražavajuće s obzirom na veliki vodni potencijal Srbije.

Po njegovom mišljenju, potrebno je da se država više angažuje u rešavanju tog problema koji će se samo povećavati sa klimatskim promenama.

Saratlić je kazao da od 1.500 hektara obradivih površina u svom vlasništvu, Institut trenutno navodnjava više od 50% semenske proizvodnje.

Kao dobar primer primene navodnjavanja u poljoprivredi naveo je Izrael gde je prosečni prinos kukuruza dva do tri puta veći nego u Srbiji, iako pustinja čini dve trećine te zemlje.

Savetovanju koje je organizovala izraelska kompanija za proizvodnju opreme za navodnjavanje "Avital", zastupnik vodeće svetske kompanije za sisteme za navodnjavanje - "Netafim", prisustvovao je i ambasador Izraela u Srbiji Artur Kol (Arthur Koll).

"Avital" u Srbiji posluje nekoliko godina, a poljoprivrednicima nudi sisteme za navodnjavanje čije instaliranje po hektaru košta 500 do 5.000 EUR.