Očuvanje životne sredine šansa za privredni razvoj zemlje - U susret najskupljem i najzahtevnijem Poglavlju u pridruživanju Evropskoj uniji

Pregovori za Poglavlje 27 - životna sredina i klimatske promene biće jedni od najzahtevnijih u procesu pristupanja Evropskoj uniji, ali i najskuplji jer će primena usvojenih standarda iziskivati velika finansijska sredstva. U Izveštaju Evropske komisije za prošlu godinu ocenjeno je da je Srbija postigla izvestan napredak u daljem usklađivanju zakonodavstva sa EU u oblasti otpada, zaštite prirode i klimatskih promena.

U Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine kažu za eKapiju da je post-skrining dokument, status i planovi prenošenja i sprovođenja pravnih tekovina EU za Poglavlje 27, životna sredina i klimatske promene, usvojen, a potom i poslat Evropskoj komisiji, Direktoratu za životnu sredinu. Ovaj dokument opisuje razumevanje obima i složenosti zadatka Srbije u cilju postizanja pune usklađenosti sa EU propisima.

- Srbija će ostvariti punu usklađenost sa većim delom zakonodavstva EU predviđenog Poglavljem 27, pre pristupanja. U slučaju onih direktiva kod kojih realno nije moguće postići punu usaglašenost do datuma pristupanja, specifični planovi implementacije direktive biće korišćeni kao instrument politike sprovođenja celokupnog strateškog pravca definisanog Nacionalnom strategijom za aproksimaciju u oblasti životne sredine – navode u Ministarstvu.

Post-skrining dokument je osmišljen da olakša Evropskoj uniji procenu kapaciteta Srbije za postizanje napretka ka sledećoj fazi pristupanja. Njime se ukazuje na viziju Srbije kada je reč o prevazilaženju ozbiljnih finansijskih izazova vezano za sprovođenje zakonodavstva Evropske unije u oblasti životne sredine.

Da su finansijski izazovi značajni kod ispunjenja zahteva Poglavlja 27 smatra i Jadranka Marčok, direktorka redakcije Magazina EKOlist.

- Naša zemlja će morati posebno da se fokusira na one propise koji su tehnički i finansijski najzahtevniji i čija primena neće biti uspostavljena na dan pristupanja EU nego će nam biti potrebno dodatno vreme da bismo dostigli evropske standarde. To su propisi za čiju primenu moramo obezbediti velika finansijska sredstva i uglavnom se odnose na izgradnju komunalne infrastrukture.

I po mišljenju Nataše Đereg, direktorke Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), koja je i koordinatorka radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za ovo poglavlje, jedan od vodećih izazova za Poglavlje 27 jeste sistem finansiranja svih neophodnih mera za dostizanje i sprovođenje standarda u oblastima upravljanja otpadom i vodama, sprečavanja industrijskog zagađenja, sistema upravljanja hemikalijama, zaštite prirode - što sve treba postići pre datuma pristupanja.

Osim finansija, prema mišljenju Đereg, za ispunjenje zahteva potrebna je i saradnja svih nadležnih institucija:

- Da bi se dobro postavio sistem ekonomskih instrumenata potrebna je čvrsta horizontalna saradnja među svim nadležnim institucijama u svim sektorima, jer na zaštitu životne sredine utiče razvoj industrije, poljoprivrede, komunalne delatnosti, sektor zdravlja… Tu horizontalnu saradnju mi sada nemamo u meri u kojoj je potrebna. Nažalost, imamo situaciju da je 2015. godine ukinut namenski karakter naknada za zagađivanje i drugih naknada za životnu sredinu, pa ovim sredstvima ne rešavamo goruća pitanja, već se ona troše kako odredi ministar finansija.

Prema nekim procenama od fondova Evropske unije, Srbija bi mogla povući 1,2 mlrd EUR za proces pregovaranja i Poglavlje 27 - životna sredina i klimatske promene. Međutim, prema mišljenju naših sagovornica, najveći problem je neznanje u oblasti pisanja i vođenja projekata, kao i pribavljanje dokumentacije.

Nataša Đereg, direktorka CEKOR-a, napominje da možemo računati na strukturne i kohezione fondove EU, program LIFE, kao i kredite banaka, npr. kredite Evropske investicione banke.

- Ali moramo imati u vidu da smo dužni sami da obezbedimo potrebno sopstveno učešće koje nije malo. Nadalje, potrebni su nam projekti, sređena projektna dokumentacija sa svim potrebnim dozvolama, i dobar sistem upravljanja projektnim ciklusima, što nam je sada slaba tačka.

Jadranka Marčok, direktorka redakcije Magazina EKOlist, smatra da imamo previlika očekivanja da ćemo lako dobiti sredstva iz EU fondova.

- Uglavnom su neke od mogućnosti za apliciranje iz tih fondova otvorene samo za republičke organe i opštine, dok je za privredne subjekte i udruženja taj prostor dosta nepoznat i nejasan. Svi pričaju da možemo povući dosta sredstava, a doslovce niko ne objašnjava kako i na koji način. Potrebno je da nam neko iz Delegacije EU ili Ministarstva ze evropske integracije održi seminar ili radionicu na kojima bi nam jasno predstavio programe i objasnio procedure kako da apliciramo za ta finansijska sredstva. Sad se sve svodi samo na lično interesovanje i surfovanje netom da bi ste pronašli neki konkurs.

S druge strane, postavlja se i pitanje imamo li kapaciteta, kao i koliko smo vešti i umešni da napišemo projekte za te fondove.

- Primetno je da u Srbiji svi volimo da radimo solo, da izbegavamo udruživanje i zajednički nastup, a to nas može skupo koštati u nastupu kod EU fondova - napominje Marčok.

Rešavanje ekoloških pitanja otvoriće prostor za razvoj nove "zelene" privredne grane, a biće potrebni i novi administrativni kadrovi za sprovođenje propisa iz Poglavlja 27, uključujući zahteve za monitoringom, opremom i potrebnom inspekcijom.

- Mi već sada imamo potrebu za raznim stručnjacima koji poznaju ovu oblast, i sve će više toga biti. Naša privreda nije navikla na ekološke troškove, na potrebu da se valorizuju svi mogući negativni efekti i eksterni troškovi. Da li će država i privatni sektor uraditi nešto po pitanju zapošljavanja većeg broja ljudi koji se bave pitanjima zaštite životne sredine, ostaje da vidimo. Potrebna je politička volja da se promeni dosadašnji sistem ekonomije koja ne vodi brigu o životnoj sredini i klimatskim promenama, da se pređe na ekonomiju koja ne troši fosilna goriva, koja smanjuje korišćenje resursa, koja se bazira na pošumljavanju, organskoj poljoprivredi - navodi Nataša Đereg i dodaje da bi država mogla subvencijama da stimuliše "zelena radna mesta", kako se sada subvencioniše dolazak stranih firmi i zapošljavanja u njima.

Sa približavanjem Srbije u EU očekivanja ekonomskih stručnjaka su da će nam bavljenje ekologijom doneti najveći broj radnih mesta - oko 150.000. Prostora za "zelenu" ekonomiju i zapošljavanje potencijalno ima u distribuiranoj obnovljivoj energiji, energetskoj efikasnosti i reciklaži, organskoj poljoprivredi i turizmu.

- Kod nas već postoji veliki broj takozvanih "ekoloških poslova i zanimanja", poput sakupljača sekundarnih sirovina, reciklera, uređivača zelenih površina, inženjera zelene gradnje, uzgajivača bašta na krovovima, radnika specijalizovanih za energiju vetra, itd. Sve više će biti poslova za inženjere životne sredine, biologe-ekologe, analitičare zaštite životne sredine, menadžere za upravljanje rizicima u životnoj sredini, konsultante za posredovanje u oblasti životne sredine, analitičare za integralno upravljanje resursima, ekonomiste životne sredine, pravnike i advokate specijalizovane za ovu oblast i druge. Važno je da ljudi u Srbiji prepoznaju da je bavljenje životnom sredinom šansa za privredni razvoj zemlje, a ne samo trošak, kako se uglavnom predstavlja u javnosti. Dakle, vredi osnovati malu firmu koja će se baviti problemima u životnoj sredini i uposliti stručnjake koji će te poslove kvalitetno obavljati.