Kredit na račun dobavljača - Privreda potraživanja naplaćuje za 71 dan, snabdevačima novac tek posle 123 dana

Dobavljači su sve veći kreditori preduzeća. Analiza finansijskih izveštaja za 2016. godinu, koja je u četvrtak, 8. juna predstavljena u Agenciji za privredne registre, otkriva da se proizvođačima duguje nepunih 20 mlrd EUR i te obaveze su za 5,4% veće nego godinu ranije. Privreda, koja je godinu završila sa oko 1,85 mlrd EUR profita, na grbaču snadbevača je prenele deo kratkoročnih pozajmica.

Obaveze prema dobavljačima su najveće u trgovinama na veliko i malo - 826,5 milijardi dinara. I porasle su za 7,2% u odnosu na 2015. godinu. Ova stavka je značajna i u slučaju prerađivačke industrije - 726,8 milijardi dinara, što je 7,1% više. A trgovina je jedan od retkih sektora "bisera" solventnosti srpske privrede. Lane im je, pokazuju izveštaji, značajno porasla i stopa prinosa.

- Privreda se lane nije kratkoročno zaduživala, naprotiv iznos ovakvih pozajmica je smanjen za 1,5% - objašnjava Ružica Stamenković, registrator Registra finansijskih izveštaja.

- Umesto kratkoročnih kredita, povećali su obaveze prema dobavljačima. Prosečna naplata potraživanja je trajala 71 dan, a obaveze prema dobavljačima su se izmirivale u roku od 123 dana. U tom rasponu se nalazi taj novi način kreditiranja. Zato je veliki broj dobavljača ušao u problem sa likvidnošću. Prema podacima Narodne banke Srbije, lane je 13.580 firmi bilo u blokadi dužoj od 60 dana, a 85% njih je bilo blokirano duže od 180 dana.

U Privrednoj komori Srbije, s druge strane, veruju da promene u brzini naplate potraživanja nije bilo.

- Istovremeno je rastao i promet u trgovini i to za 5%, tako da zapravo većih promena u rokovima plaćanja nema - tvrdi Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu PKS.

- Mi pratimo rokove i u poslednjem kvartalu su nešto i smanjeni. Oni se u trgovini, u zavisnosti od vrste robe, kreću od 15 do 120 dana.

Činjenica je da trgovine iz tih rokova plaćanja, dugovanja dobavljačima, finansiraju razvoj trgovinske mreže. Tako je zbog relativno visokih kamatnih stopa. Rokovi su takvi i zbog male kupovne moći potrošača. Prosečan račun u Srbiji je 500 dinara. Zato rastu i zalihe. Prodavci i kad ne ide neka roba naručuju od dobavljača i drže na lageru, a ovi prihvataju da čekaju naplatu. I trgovci i proizvođači su svesni situacije u kojoj se nalaze.

Zalihe trgovaca lane su rasle još brže. Prema podacima iz izveštaja, ovaj sektor "na lageru" je u 2016. držao 586,8 milijardi dinara, čak 10,3% više nego u 2015. godini.

Traže pare, a ne daju

Javna preduzeća su na nezadovoljavajućem nivou po pitanju likvidnosti. Čitava privreda je po ovom pitanju na polovini poželjnog nivoa, a javni sektor je - tek na četvrtini prihvatljivog rezultata. Ovaj deo privrede je prilično nemilosrdan i prema svojim dobavljačima - plaćaju ih u roku od 146 dana. Svoja potraživanja, s druge strane, naplaćuju u roku od 85 dana.

Gubitak

Deo privrede koji je u "minusu" su firme u stečaju i likvidaciji. Lane ih je bilo 5.803, tačno 517 više nego prethodne godine, ali su značajno smanjili gubitak. Od "minusa" od 101.141 milijarde dinara, gubitak su smanjili na oko 50.800 milijardi dinara.