Banke smanjuju kamate na kredite, ali zarađuju na maržama

Kamate na kredite nikada nisu bile povoljnije, ali su marže banaka i dalje visoke i čine gotovo najveći deo same kamate. U prilog tezi da banke smanjuju kamate, ali ne i marže preko kojih takođe zarađuju, ide i podatak da je od 2011. godine euribor smanjen za skoro 2%, dok su marže banaka, koje zapravu predstavljaju njihovu čistu zaradu, u proseku niže tek za 0,9%.

Naime, kamate na pozajmice u evrima sastoje se iz dva dela. Jedan je tzv. varijabilni i to je referentna kamatna stopa euribora, a drugi je marža banke kao fiksni deo. Kako je euribor od prošle godine u minusu i trenutno je 0,24% ispod nule, jasno je da u oblikovanju kamate dominira marža banke. Ako uzmemo da su prosečne kamate na, recimo, stambene kredite oko 3%, marža banke u proseku iznosi oko 2,76%. Na nju se dodaje euribor, ali kako je on sada u minusu, u stvari se oduzima. Zadržavajući visoke marže, banke su tako zadržale i zaradu.

U Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da se marža dobija kada se iz kamatne stope isključe troškovi izvora finansiranja koje plaća banka.

- Ona pokriva operativne troškove banke i rizike vezane za plasman. Na nivou ekonomije, marža se ocenjuje kao razlika između prosečne kamatne stope na kredite i kamatnih stopa na izvore, odnosno pozajmice ili depozite položene kod banke - naglašavaju u NBS.

Kada se radi generalno o kamatnoj stopi koju klijent banke plaća na uzeti kredit, u NBS kažu da ona zavisi od velikog broja faktora. Među njima su, između ostalih, vrsta kredita, njegova ročnost, sredstva obezbeđenja, tržišni uslovi i konkurencija, kreditni rejting zemlje, kreditna sposobnost klijenta i slično.

- Tako, na primer, razlika između kamatne stope na kredite indeksirane u evrima i šestomesečnog euribora smanjena je sa prosečnih 6,7 procentnih poena u 2011. na 3,82 u 2016. i 3,43 u prvom tromesečju 2017. Smanjenje marži u ovom periodu rezultat je poboljšanja makroekonomskih performansi naše ekonomije, što se odrazilo na smanjenje premije rizika zemlje i njenog kreditnog rejtinga, kao i jačanja konkurencije među bankama - navode u NBS.

Prema podacima NBS, prosečna kamatna stopa na stambene kredite iznosila je 5,88% u 2011, dok je u prvom tromesečju 2017. bila 3,13%.

- Kako je u istom periodu šestomesečni euribor smanjen za 1,88 procentnih poena, prosečna marža na ove kredite je smanjena za 0,87 procentnih poena, odnosno na 3,37% u prvom tromesečju 2017 - ističu u NBS.

Bankari objašnjavaju da je profit samo jedan deo marže, i to manji. Prema rečima jednog od visokopozicioniranih bankara, profit je od 2006. do 2008. godine činio 20% marže, da bi nakon izbijanja krize, par godina kasnije, profit učestvovao u marži sa samo 10%. Kako on kaže, na visinu kamate su, širenjem krize, sve više uticali nenaplativi krediti.