Hoće li umesto NLB-a Slovenija prodavati balkanske podružnice te banke?

Članovi Nadzornog odbora Slovenačkog državnog holdinga (SDH) nisu dali saglasnost na predlog raspona ponuđene cene po deonici Nove ljubljanske banke (NLB), a iz uprave državnog holdinga su saopštili da će odluku o predlogu tražiti od Vlade. Time su breme određivanja cene deonice, prema kojoj bi se prodala polovina najveće slovenačke državne banke, prebacili ministarskom timu slovenačke Vlade, izveštava ljubljanski Dnevnik.

Koliki je bio predloženi raspon ponuđene cene za deonicu NLB-a, članovi Nadzornog odbora SDH-a nisu hteli da otkriju, ali neslužbeno se saznaje da je između 0,75% i 0,85% knjigovodstvene vrednosti. To bi značilo da bi se za polovinu banke tražilo 575-600 mil EUR. Prema informacijama Dnevnika, članovi Nadzornog odbora bili su jedinstveni da je ponuđena cena, koju je na bazi preporuka finansijskog savetnika Deutsche Bank predložila uprava SDH-a, preniska.

Na pitanje kako se određuje raspon ponuđene cene, izvor ovog lista je pojasnio da finansijski savetnik procenjuje mogućnost izvodljivosti transakcije u različitim cenovnim rasponima. U određenom rasponu utvrđuje se da je transakcija pouzdano izvodljiva, u drugom da je izvodljiva, u trećem se ocenjuje kao uslovno izvodljiva, a u četvrtom kao neizvodljiva.

Iz toga se može zaključiti da je Deutsche Bank transakciju kao pouzdano izvodljivu ocenio pri niskoj ceni deonice NLB-a.

To takođe znači da predloženi raspon cena Vlada neće odobriti i da se prodaja najveće državne slovenačke banke, bar za sada, neće dogoditi.

- Ako je cena preniska nema junaka u Vladi koji će je potvrditi. To bi bilo neodgovorno - može se čuti iz krugova bliskih Vladi.

Prema rečima jednog od najboljih poznavalaca raspoloženja Vlade, "prodaja NLB-a neće se dogoditi". Moguće je da će doći do prodaje balkanskih podružnica banke.

- To može biti učinjeno jer ćerke podružnice nisu opterećene pretnjom hrvatskih tužbi - dodao je.

Drugi sagovornik takve planove smatra prebrzim. On veruje da je sa Briselom moguće dogovoriti alternativno rešenje, koje bi bilo povoljnije za Sloveniju.

- U slučaju NLB-a reč je o obavezi Slovenije prema Evropskoj komisiji, a nije sklopljen neprikosnoven ugovor - kaže on. Dodaje da Hrvatska ne priznaje sporazum o arbitraži, koji puno više obavezuje.