Broj kreditnih kartica u Srbiji od početka 2008. povećan za 30,7% - najskuplja "roba"

U Srbiji je izdato oko 1,2 miliona kreditnih kartica, koje koristi blizu 918.000 građana, sa ukupno odobrenim limitom od oko 76,4 milijarde dinara, ali i godišnjom kamatom na ostatak duga koja dostiže i do 37%, pokazuju podaci Kreditnog biroa.

Međutim, korišćenje kreditnih kartica u Srbiji uopšte nije jeftino, jer u zavisnosti od izdavača (Visa, Master Card, American Express, DinaCard), godišnja članarina se kreće od 600 do 5.000 dinara i tu je najjeftinija DinaCard kreditna kartica.

Najvecha zarada banaka ili najveći trošak korisnika se krije u mesečnoj kamati koja se plaća na ostatak duga i kreće se od 1,25 do 2,6% mesečno ili čak do 37% godišnje.

Dodatni troškovi se kriju i u podizanju gotovine sa bankomata kod drugih banaka, a ne kod one banke koja je izdala kreditnu karticu i mogu iznositi od 2 do 3% od pojedinačne transakcije.

Pošto puno naših gradjana odlazi na letovanje i zimovanje u inostranstvo, oni mogu koristiti te kreditne kartice van zemlje. Međutim, kada se vrate kući, ne malo se iznenade kada treba da plate račun zbog konvertovanje valuta, jer plaćaju u dinarima ono što su potrošili u stranoj valuti, a tu je i naknada ukoliko su koristili bankomat neke strane banke.

Kreditne platne kartice ušle su na srpsko tržište kao zamena za lične čekove građana, koje su građani masovno koristili kao sredstvo za odloženo plaćanje ("ček na poček") i na taj način čekovima dali kreditnu funkciju, suprotno svetskim standardima.

Za razliku od debitnih kartica, kojima se može plaćati i kupovati po principu "onoliko koliko imaš na računu", kreditne kartice banke u Srbiji izdaju građanima sa različitim limitima od jedne do 10 mesečnih plata i minimalnim mesečnim zaduženjem od 5% mesečno.

Prema podacima Kreditnog biroa, za prvih pet meseci ove godine broj kreditnih kartica povećan je za 5,8%, a iznos sredstava koja se koriste za plaćanje roba i usluga povećan je u tom periodu za skoro 6 milijardi dinara, na oko 36,2 milijardi dinara ili za oko 17,5%.

Korisnici kreditnih kartica vrlo lako mogu zapasti u "dužničko ropstvo" ukoliko ne obrate pažnju da uz minimalno mesečnu otplatu od 5% iznosa napravljenog troška, moraju redovno plaćati i kamatu na ostatak duga.

U prilog tome govori podatak iz Kreditnog biroa da je broj kreditnih kartica povećan u poslednjih pet meseci za 30,7%, odnosno sa 25.715 koliko je bilo na kraju 2007. godine, na 33.609 31. maja ove godine.