Centrala na Đetinji - prva hidrocentrala na Balkanu, napravljena pre 105 godina - od sada dostupna i turistima

STO PET LETA PRVE HIDROCENTRALE

STARA DAMA OTVARA DVERI

Centrala na Đetinji, prvenac naše elektrifikacije, još proizvodi struju.
Napokon dostupna turistima




Za koji dan navršava se 105 godina rada prve hidrocentrale na Balkanu napravljene po Teslinim principima polifaznih struja – elektrane na Đetinji pod Starim gradom u Užicu. Ona i sada radi, njene prastare „simens-halske” turbine još neumorno struju proizvode. Isto kao i 1900. godine, kada je, poput kakvog čuda, varoš užičku obasjala svetlošću, po izumima velikog Tesle, sasvim ukorak sa razvijenim svetom, samo pet godina pošto je, na istom principu, proradila centrala na Nijagari.

Mlađi da saznaju, a stariji da se podsete da poslednjih godina 19. veka Srbija nije imala ni jednu hidrocentralu sa naizmeničnom strujom, pogodnijom za prenos i širu primenu. Tadašnji viđeniji Užičani, rešeni da obezbede siguran izvor energije za ovdašnju Tkačku radionicu, pozvali su profesora Velike škole u Beogradu Đorđa Stanojevića i ponudili mu da on nešto osmisli. Upoznat sa izumima Nikole Tesle i iskustvima centrale na Nijagari, profesor Stanojević se upustio u pionirski poduhvat kod nas – iskorišćavanja vodene snage Đetinje, pa predložio da se na njoj, pod užičkim Starim gradom, podigne hidrocentrala koja će električnu energiju proizvoditi po Teslinim principima polifaznih struja. Dobio je za to podršku, pa krenuo da putuje po svetu (u Beč, Berlin i Peštu) da razgovara sa ponuđačima opreme i elektromreže. Građevinski projekat uradio je inženjer Aćim Stevović.

Kamen temeljac za prvu centralu postavio je 3. maja 1899. godine kralj Srbije Aleksandar Obrenović. Svuda se, u to vreme, s ponosom pričalo o objektu prvom takve vrste u Kraljevini. Hroničari zapisaše da su se u Užicu jedni radovali, ali drugi u čitav poduhvat sumnjali. „Po varoši se poče govoriti kako je ta rabota postavljena na pogrešnoj osnovi i ko je još dosad video da od vode postane vatra i da preko žice kroz tavan prođe vatra u sobu, a da ne zapali kuću”, pisao je jedan savremenik. Te sumnje će, vrlo brzo, već na Ilindan 1900. godine, biti sasvim razvejane.

A pamte se i velike teškoće uz koje je „mašinerija” za centralu dopremana iz Beča u tada zabito Užice. Vozom su turbine, generatori i ostala oprema dovezeni do Kragujevca, a odatle, pošto pruge nije bilo, izlokani i propali putevi vodili su ka Užicu. S najboljim volovima 20 rabadžija nije uspelo da preveze najteže mašine, koje su kasnije, posebno napravljenim ojačanim volovskim kolima sa 12 udruženih zaprega nekako preko planine Jelice dopremljene na Đetinju.

Kad je sve napravljeno i montirano, 2. avgusta 1900. godine centrala počinje svoj život, Užice dobija električno osvetljenje, a Tkačka radionica jeftin energetski izvor. Bio je to istinski praznik za Ere. Govorili su, ponosno, da se ostvarilo proročanstvo Tarabića i da je „sinulo viđelo iz rijeke”.



I tako, radila je ta centrala neumorno, decenijama potom, milione kilovat-sati dala Užičanima. Istrpela je velike vode neposlušne Đetinje, zapamtila i dva velika rata, kojima je odolela. Ali, prilikom gradnje pruge Beograd – Bar, sedamdesetih godina minulog veka, veća količina zemlje zasula je jaz stare hidroelektrane i onemogućila je da radi. Zaćutale su njene turbine, stajala je godinama zapuštena i zaboravljena. Tek kasnije, prvo tokom devedesetih godina, a naročito u 2000, obavljeni su veliki poslovi na obnovi centrale, njenom aktiviranju i delom pretvaranju u muzej. Kompletna je restaurirana, ponovo pokrenute mašine, na zidu u mašinskoj sali izvajan Teslin lik, a na platou pred centralom postavljena bista Đorđa Stanojevića.

Uprkos urađenom, svi uslovi tada nisu obezbeđeni da građani i turisti nesmetano i masovno dolaze u posetu ovom prvencu naše elektrifikacije. Visoka metalna ograda ovo mesto već godinama odvaja od obližnjeg šetališta. Ipak, užičko JP „Elektrodistribucija” ovih dana upravo obavlja važne poslove kojima će se obezbediti da „stara dama” napokon otvori svoje dveri.


Užice

– Povodom 105. godišnjice završavamo salu za sastanke i obuku radnika, otvorenog tipa, na spratu centrale, sa lepom baštom i terasom. Ti sadržaji biće uskoro dostupni građanima, pored ostalog i kao prigodan prostor za kulturna dešavanja u gradu. Otvaramo centralu i za turiste, za ekskurzije i pojedinačne posete. U njoj, inače, redovno radi mašinska posada, jer centrala proizvodi struju, povezana je na sistem – kaže Vladimir Dogandžić, rukovodilac Direkcije za elektroenergetski sistem u užičkoj „Elektrodistribuciji”, i dodaje da su sada u pogonu dva agregata centrale, dok će treći biti kada se, što je namera, detaljno očisti jaz od rečnih nanosa. Inače, ukupna raspoloživa snaga ove centrale je 364 kilovata – i sada sasvim dovoljna za uličnu rasvetu u središnjem delu Užica.