Srpsko arheološko blago može da privuče i 300.000 stranih turista godišnje

Srbija ima izuzetno arheološko blago, koje bi godišnje moglo da privuče čak 300.000 stranih turista, uveren je Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti. Za arheološke iskopine najveće interesovanje pokazuju turisti iz Nemačke, Italije, Kine, Japana, Južne Koreje i Latinske Amerike. To su visokoplatežni gosti od kojih bi koristi imala cela zemlja, a da bi obišli sve značajne arheološke lokalitete, u Srbiji bi se zadržavali od sedam do 10 dana.

Srbija je zemlja sa viškom istorije, voli da kaže Miomir Korać. Naš je zadatak da to svoje bogatstvo na najboji način predstavimo turistima i osmislimo interesantne turističke ture.

- Na našoj teritoriji rođeno je 18 rimskih imperatora, kad govorimo o Rimskom periodu. To nema ni Italija, to je četvrtina svih rimskih imperatora. Ne zaboravimo Lepenski vir je nastao kod nas pre 10.000 godina, imali smo jednu tako sjajnu civilizaciju, pa i srednji vek, vidite kako to sve može da se iskoristi za jedan taj potencijal - kaže direktor Arheološkog instituta SANU Miomir Korać.

Smatra se da je za kvalitetnu arheološku turističku turu potrebno imati tri lokaliteta. Mi ih imamo mnogo više.

- Po infrastrukturnoj uređenosti, načinu interpretacije sa najsavremenijom tehnologijom i po svojoj kulturološkoj vrednosti, naši arheološki lokaliteti, pre svega Felix Romuliana, potom Sirmijum, Singidunum, Viminacijum, Medijana, Justijana prima su rame uz rame sa onima koji su u svetu brendirani. Pre svega zahvaljujući činjenici da su veliki novci uloženi u arheološka istraživanja, u konzervaciju i prezentaciju svuda po svetu, naročito na inostranim sajmovima - kaže arheolog, bivši direktor Felix Romuliane Bora Dimitrijević.

Strani turisti veoma poštuju rimsko kulturno nasleđe, i oni koji na teritoriji svoje države imaju ostatke tog moćnog carstva, ali i prekomorski gosti.

Arheolog i turistički vodič Milena Vasiljević kaže da je interesantno to da se svi iznenade kad čuju da smo bili u okviru Rimskog carstva, bez obzira što se Rimsko carstvo prostiralo od Velike Britanije do Mesopotamije.

- Nekako, oni ne uspevaju da povežu Srbiju sa svim tim i onda se prijatno iznenade kad dođu kod nas - dodaje Vasiljevićev

Za širu popularizaciju arheoloških lokaliteta, veoma je važno da oni budu pod zaštitom UNESCO. Mnogi turisti, pre svega prekookeanski, kada dođu u naš deo Evrope, obilaze upravo one objekte koji su pod zaštitom te organizacije.

Od arheoloških lokaliteta samo je Felix Romuliana na toj listi, a moglo bi da ih bude više da smo ažurniji i dosledniji u apliciranju. U stručnim krugovima veruju da će se u roku od dve godine na UNESCO listi naći Caričin grad i Rimski limes.