Boris Vujčić, guverner Hrvatske narodne banke - Sledi spajanje banaka, mobilne aplikacije smanjuju cene usluga

(Foto: YouTube/screenshot)

(Guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić) Transakcije preko mobilnog telefona sve više će zamenjivati tradicionalan način poslovanja banaka, što će dovesti i do veće dostupnosti, ali i do pada cena usluga u platnom prometu, kaže za Blic guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić.

U narednom periodu, on očekuje veće koncentrisanje i spajanje manjih banaka, i ističe da ne veruje da će elektronski novac i kriptovalute zameniti tradicionalna sredstva plaćanja.

Za razliku od Srbije, Hrvatska je rešila problem kredita koje su građani uzimali u "švajcarcima". Da li bi bilo dobro da "prepišemo" rešenje od vas?

- Svaka država treba da odluči šta je za nju najbolje, i u skladu sa uslovima u svakoj zemlji. Lično mislim da treba reagovati u situacijama kada se desi nesto izuzetno, poput skoka švajcarskog franka, kako bi se teret podelio i kako ne bi pao samo na one koji su uzeli kredite. Mi smo doneli zakon po kome su ti krediti konvertovani u evre, po kursu koji je važio kada su uzeti.

Jesu li banke bez pogovora pristale na to?

- Da, s tim što ima i nekih tužbi u vezi sa tim. One su morale tako da se ponašaju, a centralna banka ih je "naterala" na sprovođenje tog zakona. Naravno, ima i drugih rešenja, i svaka zemlja je imala svoj način.

Kakav trend može da očekuje region kada je u pitanju bankarski sektor? U Hrvatskoj je Societe Generale banka prodala Splitsku banku, Nacionalna banka Grčke prodaje svoj deo u Srbiji, a Alpha banka izlazi iz Makedonije.

- Čini mi se da je interes strateških investitora danas manji nego pre krize i problema u koji su banke zapale. S obzirom na to, ne može se očekivati tako veliki rast tih tržišta kao što se očekivalo devedesetih i početkom dvehiljaditih, ali i zato što ova tržišta ipak nisu toliko velika. Čini se da ovde nema većeg entuzijazma. Tržišna struktura na većini ovih tržišta je dobra, ima konkurencije, a ima i banaka. Možda je pre za očekivati da će se njihov broj smanjiti jer je pitanje da li u ovim uslovima može biti dovoljno profitabilnosti za sve njih. Očekivao bih njihovu veću koncentraciju ili spajanje, kako bi se sektor konsolidovao, mogao da opstane, i kako bi svi mogli da imaju poslovni model koji je održiv.

Šta će biti novi bankarski proizvodi u perspektivi?

- To se pre svega odnosi na tehnološki nivo i u toj oblasti je prisutna gotovo revolucija. "Fin tech" je prisutan i nije novina jer, kada gledate tehnološke inovacije banaka u nuđenju usluga, one su tu godinama. To što danas sa svog mobilnog telefona vršite transakcije i uopšte ne idete u banku potpuno je novi način poslovanja kakav nekada nije postojao. To će se i dalje povećavati, bitno će se povećati dostupnost usluga, ali i pasti njihova cena u platnom prometu.

(Foto: YouTube/screenshot)

Koliko je u Hrvatskoj u upotrebi elektronski novac i koliko ste liberalni po tom pitanju?

- Kod nas je ta oblast relativno liberalna, jer toga ima sve više. Imamo nekoliko firmi koje se time bave. Očekivanja su da će elektronskog novca biti sve više u budućnosti. On je sve ono gde imate neke pripejd kartice, odnosno sve gde imate "bodove" koji su zapravo elektronski novac. S obzirom na to da se broj takvih usluga povećava iz dana u dan, na ovaj način će se raditi sve više, ali on neće potpuno istisnuti tradicionalni novac iz upotrebe, već će se koristiti tamo gde je zgodno.

U Srbiji postoji problem sa PayPal-om i plaćanjem u evrima. Da li je to slučaj i sa Hrvatskom?

- Bez ikakvih smetnji se može plaćati u evrima.

Hoće li kriptovalute zameniti tradicionalni novac?

- Ovih valuta ima puno, ali one nemaju veliki udeo u tržištu i ne verujem da mogu istisnuti valute koje poznajemo. Ipak, iza tradicionalnih valuta stoje centralne banke. Upotreba kriptovaluta će ostati ograničena.