Trgovina na pijacama pala za trećinu - Modernizacija objekata i profesionalni menadžment put ka boljem poslovanju tržnica

Prema nekim podacima, trgovina na pijacama je opala čak za trećinu, ali ima nagoveštaja da se situacija ponovo menja, uprkos tome što pijace imaju veliku konkurenciju.

Dolazak profesionalnog menadžmenta, modernizacija objekata i tržišna borba samo su neke od mogućnosti za unapređenje poslovanja, istakao je Goran Đaković, predsednik Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, na konferenciji koju je Agrobiznis magazin organizovao u saradnji sa ovom asocijacijom.

Tema skupa bila je trgovina poljoprivrednim proizvodima na pijacama - izazovi i mogućnosti, a Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, podsetio je da bi u skorije vreme trebalo da bude donet Zakon o bezbednosti hrane, kao i da će biti omogućena prodaja prerađenih poljoprivrednih proizvoda na pijacama i njihova sertifikacija.

- Ministarstvo će učiniti sve da jedemo bezbednu hranu i da proizvođači mogu da izlažu svoje proizvode direktno na pijacama, bez prisustva posrednika - naveo je Stanojević.

Dejan Jednak, direktor analitike u JP Beogradske pijace, rekao je da ovo preduzeće sprovodi velike investicione poduhvate u 2017. godini. On je istakao da se nastavljaju ulaganja u obnovu Kalenić pijace, gde će biti izgrađen i podzemni logistički centar. Takođe će se raditi i na rekonstrukciji ostalih pijaca u Beogradu, a među njima su Palilulska, pijaca na Senjaku, Skadarlija i druge.

Stručnjak za trgovinu Goran Malčić objasnio je da je zbog dolaska velikih trgovinskih lanaca došlo do gašenja malih prodavnica, ali je zbog aktuelne ekonomske situacije došlo do pada u prodaji u tim istim lancima. On je naveo primer teglice kornišona koja je danas jeftinija u malim radnjama nego u hipermarketima. Malčić je naglasio da je najočigledniji primer problema kod velikih trgovaca primer Agrokora koji je u velikim dugovima, o čemu se dosta govori u javnosti.

On je naglasio da Srbija nema dovoljno proizvoda koje traži samo nemačko tržište, tako da treba razmišljati o povećanju proizvodnje organskih proizvoda. Koliko je potrebno razvijati proizvodnju naveo je primer kompota od trešnje koji je nemoguće naći, a postoji veliko interesovanje kupaca.

- Ukupna robna razmena agrara Srbije sa svetom iznosila je u 2016. godini 4,6 mlrd USD, od čega se na izvoz odnosi 3,2 mlrd USD, a na uvoz 1,4 mlrd USD. Na osnovu ovih podataka iz prethodne godine agrar je ostvario suficit u prometu sa svetom od 1,8 mlrd USD, što je za 39,7% više nego u 2015. godini. U odnosu na isti period 2015, izvoz agrara je bio veći za 11,9%, dok je uvoz smanjen za 10,7%. U ovom periodu je došlo do blagog porasta udela izvoza agrara u ukupnom robnom izvozu sa 21,4% na 21,6% ali je porastao i saldo razmene za oko 175 mil USD - navela je Milena Jerosimović, koordinatorka za poljoprivredu PKS za Južnobački upravni okrug.