Članovi Srpske Asocijacije Menadžera odgovaraju na pitanje DA LI DRŽAVA FAVORIZUJE KREDITE ILI LIZING MODELE KOD NABAVKE VOZILA ?

(Foto: Africa Studio/shutterstock.com)

Nedavno su članovi Srpske Asocijacije menadžera odgovarali na pitanja DA LI KUPITI AUTOMOBIL PREKO BANKARSKOG KREDITA, OPERATIVNOG ILI FINANSIJSKOG LIZINGA, a dogovore smo dbijali za slučaj nabavke vozila za FIRMU ili za SEBE / SVOJU PORODICU. Dakle, pričali smo o onome što sledi pre nego što se "metalni ljubimac" pojavi pred Vašim vartima. Potom je sledilo pitanje vezano za moguće probleme nesolventnosti ili saobraćajnih udesa sa posledicima. Sada ćemo pričati na temu DA LI DRŽAVA FAVORIZUJE KREDITE ILI LIZING MODELE KOD NABAVKE VOZILA, a dobićemo i neke odgovore vezane za moguće, buduće servise na tržištu.

Naši sagovornici su ovog puta bili : Ivana Ranđelović-Đorđević (AIK Banka, www.aikbanka.co.yu), Rade Vojnović (Hypo Alpe Adria banka – www.hypo-alpe-adria.co.yu), Andreja Uršić (Toyota Srbija, ex MercedesBenz, www.mercedes-benz.co.yu), Milica Đukić (Čačanska banka, www.cacanskabanka.co.yu) i Goran Kostić, (Erste bank a.d. Novi Sad, www.erstebank.co.yu )

( Ivana Ranđelović-Đorđević, Rade Vojnović, Andreja Uršić )

&

(Foto: ekapija)

( Milica Đukić, Goran Kostić )

Ivana Ranđelović-Đorđević : Kod modela bankarskog kredita fizičkim licima indeksiranih u stranoj valuti, nametnuta je obaveza minimalnog učešća ili depozita 30% što ne važi i za lizing. Kada se radi o mogućem mesečnom opterećenju, u slučaju bankarskog kredita maksimalno opterećenje ide do 30% mesečne neto zarade, odnosno do 50%ako korisnik ima stambeni kredit u korišćenju.

U pogledu tretmana obaveze po finansijskom lizingu i obaveze po kreditu, i jedna i druga obaveza se tretiraju podjednako kao kreditno opterećenje. Razlike u određenim segmentima više su posledica propisa donetih od strane nadležnih institucija sa nekim drugim ciljevima, a ne radi favorizovanja nekog od modela finansiranja kupovine automobila.

Rade Vojnović : NBS i ostale državne institucije su u ranijem periodu insistirale na preciznom regulisanju kreditnih poslova i propisivale su dokumentaciju neophodnu da bi se radili ovakvi poslovi. Njihov uticaj ispoljavao se u propisivanju čitavog seta obaveznih dokumenata. Kontrole NBS bile su prilično stroge i sankcionisale su banke koje se nisu pridržavale zahtevane procedure i imale manjak u dokumentaciji. Dodatni instrumenti za podsticanje ili usporavanje kreditnih poslova bila su i "rezervisanja" ovih potraživanja što je direktno uticalo na smanjivanje profitabilnosti ovih poslova. Ipak, poslednjih godina, NBS je aktivnije počela da se bavi pitanjima finansiranja putem lizinga i posledice su razna ograničenja, a sve u cilju smanjivanja ovakvog načina finansiranja koji je imao enorman rast. S tim u vezi istakao bih, između ostalog, i sledeće:

- NBS, kao nadležna državna institucija, ne gleda blagonaklono na oba modela (kupovina automobila putem kredita ili putem finansijskog lizinga), jer u njima vidi jedan od uzroka inflatornog pritiska (ekspanzija tražnje) i narušavanja platnog bilansa zemlje (zaduživanje banaka i lizing kuća u inostranstvu; podsticaj uvoza vozila)

- NBS, kao supervizor i regulator, ne bi smela da favorizuje nijedan od ovih načina finansiranja nabavke automobila

- Finansijski lizing u Srbiji u lošijem je položaju nego u okruženju po pitanju obavezne rezerve i po pitanju prava na poreski kredit kod investiranja u osnovna sredstva preduzeća

Andreja Uršić : Favorizuje se operativni iz razloga kreditnog biroa, jer se on ne vidi u kreditnom, i ide direktno u troskove, lakse se knjizi.

Milica Đukić : Generalni utisak je da državne finansijske institucije ravnopravno tretiraju sva tri modela, mada postoje izvesne razlike, pre svega, u različitim stopama obavezne rezerve propisanim od strane NBS za pozajmice iz inostranstva, koje generalno predstavljaju važan izvor finansiranja za banke i lizing kompanije. Takodje, postoje izvesne razlike u pogledu poreskog tretmana kamata i naknada kao glavnog izvora prihoda banaka i lizing kompanija.

Goran Kostić : Trenutna restriktivna monetarna politika najviše pogađa model finansiranja iz kredita banaka, dok za operativni lizing postoje monetarni i zakonodavni okviri koji omogućavaju najpovoljnije uslove za klijente.

Milica Đukić : Mislim da generalno možemo biti zadvoljni ponudjenim modelima finansiranja i da konačnu odluku o najboljem modelu na kraju, ipak, donosi klijent na bazi cene i kvaliteta usluge koju dobija. U uslovima jake tržišne utakmice i svakodnevne borbe za klijente, možemo očekivati da će se navedeni modeli finansiranja i u narednom periodu usavršavati u cilju pronalaženja najkraćeg mogućeg puta do krajnjeg korisnika.

Rade Vojnović : Verovatno hoće, putem uvođenja novih usluga uz osnovni lizing (kasko u ratama, održavanje i registracija auta u ratama, zamena staro za novo i sl.). Poboljšanja su stalno prisutna i kod samih kredita, a odnose se pre svega na veće iznose finansiranja, smanjenja sopstvenog učešća, produženja rokova dospeća i slično.

Andreja Uršić : Za sada, ne.

Milica Đukić : Tržište je podložno svakodnevnim promenama i usavršavanjima proizvoda koji se nude krajnim korisnicima. Realno je očekivati pojavu novih modela finansiranja i u ovom segmentu tržišta.

Rade Vojnović : Potpuno novih modela neće biti na tržištu, bilo da se radi o bankarskim kreditima, ili o lizing finansiranju, već će samo biti raznih modaliteta postojećih načina.

Andreja Uršić : Za sada, ne.