Rast BDP-a Srbije u 2017. godini 3,2% - Šta sve predviđaju ekonomisti Addiko banke za ovu godinu?

U 2017. godini ekonomisti Addiko banke očekuju dalje ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije na 3,2%, najviše zahvaljujući povećanju investicija zbog poboljšane poslovne klime, povoljnijeg zakonodavnog okvira za investitore i generalno snažnijih izvoznih izgleda, te jačanja domaće potražnje. Očekuje se ubrzanje državnih infrastrukturnih projekata, kao i rast lične potrošnje, usled povećane zaposlenosti u privatnom sektoru. Nastavak sprovođenja reformi je ključni faktor za pad javnog duga i potencijal rasta u 2017. godini, navodi se u publikaciji SEE Economics Quarterly - Kvartalni vodič kroz finansijske i tržišne trendove, Addiko banke.

Prognozira se umereni rast zarada, jeftinija otplata dugovanja i snažniji rast potrošačkih kredita. Ima izgleda za nastavak dvocifrene stope rasta izvoza, zahvaljujući privrednom rastu evrozone iznad trenda od 1,7-1,8%, investicijama u izvozno orijentisane sektore i pojačanom fokusu banaka na kreditiranje izvoznika, saopšteno je iz ove banke.

Istovremeno, ubrzanje rasta uvoza zbog viših cena sirovina i jačanja domaće potražnje verovatno će dovesti do smanjenja pozitivnog doprinosa neto izvoza ukupnom rastu BDP-a. Ekonomski rast u 2017. bi mogao biti i snažniji u slučaju još veće potražnje iz inostranstva, daljeg povećanja domaće potražnje, fiskalne ekspanzije i infrastrukturnih projekata, ukoliko poljoprivredna sezona ne bude ugrožena, govore procene Odeljenja ekonomskih istraživanja Addiko banke.

Negativni rizici uglavnom proizilaze iz restriktivnije monetarne politike američkih Federalnih rezervi, političkih rizika u EU i slabije trgovinske razmene u regionu. Međutim, uz političku stabilnost i napredak u pregovorima sa EU, kao i snažnije restrukturiranje javnih preduzeća i jaču fiskalnu konsolidaciju, očekivano je dalje podizanje rejtinga u toku 2017.

Posle dugog perioda niskih stopa, inflacija je nedavno ušla u ciljani raspon Narodne banke Srbije. Inflatorni pritisci su ponajviše prouzrokovani rastom cena nafte i prehrambenih proizvoda usled nepovoljnih vremenskih prilika, a ove godine se očekuje određeni oporavak inflacije potrošačkih cena na 2,5%, uglavnom u skladu sa daljim oporavkom domaće tražnje. NBS i dalje zadržava referentnu kamatnu stopu na nivou od 4% i ne očekuje se promena sve do početka 2018. godine.

Poboljšanje rejtinga sa strane agencije Moody's doprinelo je i održanju stabilnosti kursa ispod nivoa od 124 dinara za 1 EUR, što se očekuje i tokom 2017. godine, pri čemu su mogući pritisci povezani sa potencijalnim odlivom inostranog kapitala i rastom deficita platnog bilansa.

U 2016. budžetski deficit je pao za 2,3 procentna poena na svega 1,4% BDP-a, i to prvenstveno zahvaljujući snažnom rastu prihoda usled bržeg oporavka ekonomije i povećanja poreske discipline. U ovoj godini očekivanje je da će doći do umerenog povećanja deficita na 1,7% BDP-a usled inicijalno povećanih troškova restrukturiranja u javnom sektoru, umerenog rasta mase plata i snažnijih infrastrukturnih projekata. Zadržavanje relativno niskog deficita i brži ekonomski rast pogoduju daljem padu javnog duga na 70,7% do kraja 2017.