Članovi Srpske Asocijacije Menadžera odgovaraju na temu - KUPILI STE AUTOMOBIL NA KREDIT, OPERATIVNI ILI FINANSIJSKI LIZING ŠTA KADA DOĐU PROBLEMI ?

Nedavno su članovi Srpske Asocijacije menadžera odgovarali na pitanja DA LI KUPITI AUTOMOBIL PREKO BANKARSKOG KREDITA; OPERATIVNOG ILI FINANSIJSKOG LIZINGA, a dogovore smo dbijali za slučaj nabavke vozila za FIRMU ili za SEBE / SVOJU PORODICU. Dakle, pričali smo o onome što sledi pre nego što se "metalni ljubimac" pojavi pred Vašim vartima. Ovog puta je sledilo pitanje vezano za moguće probleme nesolventnosti ili saobraćajnih udesa sa posledicima. Odgovori poznatih menadžera, članova Srpske Asocijacije Menadžera će Vam možda i na ovaj način pomoći da donesete konačnu odluku.

Naši sagovornici su bili : Milica Đukić (Čačanska banka, www.cacanskabanka.co.yu), Ivana Ranđelović-Đorđević (AIK Banka, www.aikbanka.co.yu), Goran Kostić, (Erste bank a.d. Novi Sad, www.erstebank.co.yu ), Rade Vojnović (Hypo Alpe Adria banka – www.hypo-alpe-adria.co.yu) i Andreja Uršić (Toyota Srbija, ex MercedesBenz, www.mercedes-benz.co.yu),

(Foto: ekapija)

(Milica Đukić, Ivana Ranđelović-Đorđević, Goran Kostić)

&

(Rade Vojnović i Andreja Uršić)

Pitanja su postavljena od strane hipotetičkog kupca.

Milica Đukić : Kada se javi problem privremene nesolventnosti i nemogućnosti otplate kredita po predviđenoj dinamici, veoma je važno da o tome obavestite banku i postignete dogovor o novim rokovima za plaćanje dospelih obaveza. U slučaju trajne nesolventnosti najbolje je da, u dogovoru sa bankom, pokušate prodaju vozila i na taj način izmirite preostali iznos kredita u celosti. Na ovaj način postižete najbolju prodajnu cenu i, ukoliko je ona veća od ostatka kredita, razlika pripada vama. Preporuka je da se na svaki način izbegne prinudna naplata ili prinudna prodaja vozila od strane banke, jer praksa pokazuje da su u tim slučajevima i banka i klijent na gubitku.

Ivana Ranđelović-Đorđević : U modelu bankarskog kredita problem nelikvidnosti fizičkih lica od par meseci najčešće nije praćen raskidanjem ugovora o kreditu i proglašenjem svih obaveza korisnika dospelim za naplatu, već se pribegava korišćenju raspoloživih instrumenata radi naplate dospelih i budućih rata o rokovima dospeća. Najčešće se podnošenjem administrativne zabrane korisnika reši problem nelikvidnosti. Za to vreme, korisnik vozi svoj automobil, koji bi mu u modelu lizinga vrlo verovatno bio oduzet, a ugovor raskinut.

Razlog za raskid ugovora o kreditu i proglašenje svih obaveza dospelim jeste nesolventnost dužnika, dakle, nemogućnost dužnika da u dužem vremenskom periodu servisira svoje obaveze iz razloga značajnijih promena u njegovom finansijskom i imovinskom stanju. Ako je obezbeđenje kredita bila i zaloga nad automobilom, u slučaju raskida ugovora o kreditu usled nesolventnosti dužnika, osim drugim sredstvima naplate, pribegava se i naplati iz zaloge.

Goran Kostić : Ukoliko je klijent kupio vozilo putem lizinga, lizing kuća ima pravo i može lakše da prisvoji automobil, dok banka u ovom slučaju nastoji da sve pokuša kako bi klijent nastavio da otplaćuje kredit.

Rade Vojnović : Zajedničko za oba načina finansiranja jeste da se preuzete obaveze moraju redovno servisirati, a preuzeti dug u potpunosti platiti. Razlika može da bude samo u brzini i redosledu postupaka koje će banka i lizing kuća preduzeti po pitanju naplate svog potraživanja.

Ako korisnik lizinga ne preuzme inicijativu u slučaju nesolventnosti i pokuša da napravi dogovor-reprogram sa poveriocem, onda će lizing kuća 15 dana posle dospeća lizing naknade poslati dužniku prvu opomenu. U slučaju da se ne plati po prvoj opomeni, u roku od 15 dana šalje se druga opomena. Ukoliko klijent proceni da više nije u mogućnosti da izmiruje svoje obaveze po ugovoru, najcelishodnije bi bilo da sâm vrati predmet lizinga, a ukoliko se ne opredeli za ovaj način završetka naše poslovne saradnje, pokreće se postupak oduzimanja predmeta lizinga pred sudom. Izvršni postupak je skraćen i po Zakonu o finansijskom lizingu traje šest dana.

Ukoliko pak korisnik bankarskog kredita ne plaća svoje mesečne obaveze redovno, banka će već 25. dana kašnjenja izvršiti blokadu dužnikovog žiro računa za dospele obaveze (i žiro račune eventualnih jemaca). Potpuno strpljenje banka će izgubiti posle maximalno 90 dana od dana inicijalne obaveze (kada se i po IFRS-u – Međunarodna računovodstvena praksa – ovakvo potraživanje tretira kao "rizično"). Posle detaljne analize celokupnog stanja dužnika (ukupne dospele i nedospele obaveze, cash flow analize, trendova sektora u kome se dužnik nalazi), banka će:

• ili izvršiti reprogram celog kredita sa možda dodatnim grejs periodom za plaćanje anuiteta i produženjem roka otplate
• ili će krenuti u naplatu svog potraživanja putem suda, što obično traje između 3 i 12 meseci

Andreja Uršić : Vozilo se oduzima posle neplaćanja dve rate.

Milica Đukić : Kada su vozila kasko osigurana, što je obavezno u slučajevima kupovine putem lizinga, štetu pokrivaju osiguravajuća društva, uz saglasnost banke ili lizing kompanije. U pojedinim modelima bankarskih kredita kasko osiguranje nije obavezan vid obezbedjenja. U ovim slučajevima nastale štete na vozilu idu na teret vlasnika, odnosno korisnika kredita.

Rade Vojnović : U slučaju obe vrste lizinga, obavezno je prethodno uraditi potpuno kasko osiguranje koje pokriva sve vidove oštećenja vozila, bilo da se radi o delimičnoj ili totalnoj šteti. Osigurana suma je u visini novog vozila. U slučaju nastanka potpune štete, posle recimo 3 godine, lizing kuća naplaćuje preostalo potraživanje od osiguravajuće kuće. Praksa je pokazala da uvek postoji i "višak" sredstava koje osiguravajuća kuća plati i ova suma se transferiše korisniku. I potpuno havarisan automobil, koji pripada osiguravajućoj kući, posle isplate osigurane sume ima neku svoju vrednost. Klijentu takođe pripada novac koji se ostvari prodajom istog.

Kod bankarskih kredita klijent se često sâm opredeljuje da li želi kupljeni automobil da osigura kasko osiguranjem ili ne. Problem može da nastane ukoliko dođe do totalnog uništenja vozila koje nije kasko osigurano (sopstvenom krivicom). U ovakvim slučajevima klijent mora da izvrši otplatu preostalog duga sopstvenim sredstvima. Isti je slučaj ukoliko bi došlo do krađe vozila koje nije osigurano potpunim kasko osiguranjem. Drugim rečima, banka ne bi imala razumevanja za probleme koje klijent može da ima ukoliko nema mogućnosti da otplati kredit.

Goran Kostić : U slučaju lizinga u kojem je obavezno kasko osiguranje vozila, nastalu štetu isplaćuje osiguravajuća kuća. Banka za relativno manje auto kredite ne obavezuje klijenta da ima kasko osiguranje na vozilu i u tom slučaju nakon nastanka štete klijent je sam pokriva.

Andreja Uršić : Vozilo mora uvek da bude kasko osigurano, u polisi korisnik je lizinga ( i jedne i druge varijante), delimicne stete su pokrivene, jedino kod totalnih steta, šteta se prvo isplaćuje lizing kuci, lizing kuća naplaćuje svoje troškove, a ostatak novca ide klijentu.

Ivana Ranđelović-Đorđević : Ukoliko je automobil osiguran kasko, korisnik neće snositi štetu (osim u slučaju da je vozio u pijanom stanju ili pod dejstvom droga). Jedna razlika može biti u tome kome će ona biti isplaćena, što zavisi od dodatnih parametara koji su utvrđeni polisom osiguranja i vinkulacijom.