Devet regionalnih zona u EU u slučaju nestašice gasa - Šta čeka Srbiju?

I pored težnje Evropske unije da smanji zavisnost od ruskog gasa, njegove isporuke članicama rastu, samo od početka godine, za čak 10%. Gazprom je obelodanio da će izgradnjom Severnog toka 2 povećati udeo na evropskom tržištu gasa i smanjiti isporuke kroz Ukrajinu. Spremamo novi plan, u slučaju nestašica gasa uzajamno ćemo se pomagati, poručuje Evropska unija. Na šta može da računa Srbija?

Severni tok 2 biće druga trasa gasovoda koja direktno spaja Rusiju sa Nemačkom. Projekat je vredan 9,5 mlrd EUR, a polovinu će finansirati pet evropskih kompanija koje su sa Gazpromom potpisale i ugovor.

Srećko Đukić, bivši diplomata kaže da su vrlo zaoštreni odnosi između EU i Rusije, ali pri tome, evropske zemlje, svaka na svoj način, gledaju sopstvene interese.

- Ako uzmete Nemačku, koja je vodeća zemlja EU, ona je sebe obezbedila gasom. Mi na jugu Evrope, na Balkanu, ostajemo uskraćeni za jedno sigurno, bezbedno, dugoročno snabdevanje gasom - rekao je Đukić.

Napreduje i drugi projekat, rusko-turski gasovod Turski tok. Ali, opterećujuća je činjenica da će Gazprom, već za dve godine, smanjiti isporuke gasa kroz Ukrajinu, a to je jedini pravac snabdevanja Srbije i drugih balkanskih zemlja.

Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas Srbije kaže da se u ovom trenutku ne uklapamo ni u jedan od postojećih projekata.

- Projekt u koji smo se uklapali bio je Južni tok, pošto se od njega odustalo, mi se nalazimo u takvoj situaciji da čekamo da se nešto desi u Evropi. Međutim, sve je to na dugačkom štapu. Mislim da treba razmišljati o Severnom toku, to je pravac u kome će sigurno biti gasa - ističe Vuletić.

Evropska unija se osigurava i dogovorom da, u slučaju gasne krize, njene članice moraju da budu solidarne. To predviđa novi gasni paket mera.

- Naš cilj je da se smanji naša ranjivost, što znači da će se unapređivati regionalna saradnja zemalja članica, kako bi se sprečila kriza u snabdevanju gasom. Time ćemo poboljšati i komercijalne ugovore za evropske potrošače - rekao je Maroš Ševčovič, potpredsednik Evropske komisije za energetiku.

Ideja je da se u slučaju gasne krize formiraju takozvani koridori hitnog snabdevanja.

Predviđeno je devet regionalnih zona, u okviru kojih će zemlje jedna drugoj isporučivati gas, a najugroženija je jugoistočna Evropa. U jednoj grupi su Mađarska, Austrija, Italija, Slovenija i Hrvatska, a u drugoj Bugarska, Grčka i Rumunija. Bolja snabdevenost suseda doneće sigurnost i Srbiji.