Srbija ostvaruje 4,6% BDP-a od zaštite prava intelektualne svojine - U 2016. godini registrovana samo 33 patenta

Srbija brzo napreduje u pogledu zaštite prava intelektualne svojine, a 4,6% BDP-a čini dohodak iz ovog sektora, što je više od sektora rudarstva ili energetike, rekao je u sredu (26. aprila 2017. godine) američki ambasador Kajl Skot, na skupu u Američkoj privrednoj komori povodom Svetskog dana zaštite intelektualne svojine.

Skot je rekao da bi se smanjenjem piraterije u Srbiji, na primer za 1%, otvorila mogućnost zapošljavanja 1.200 ljudi.

- Garancija prava na intelektualnu svojinu od izuzetnog je značaja za dalji ekonomski razvoj. Jedino poštovanjem i stvaranjem efikasnog pravnog okvira kojim će se ono štititi nastaje prostor za nove tehnološke inovacije, koje osim ekonomskog benefita nesumnjivo imaju pozitivan uticaj na svakodnevni život građana - rekao je Skot.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, profesor dr Vladimir Popović, naglasio je na skupu da je, pored prednosti Srbije u geopolitičkom smislu i dobrih ekonomskih pokazatelja u proteklom periodu, u našoj zemlji očuvana i naučna zajednica.

- Sredstva koja su izdvojena za nauku od 0,88% BDP-a svakako nisu dovoljna, ali je često problem što se ona neracionalno troše. U proteklom periodu nije postojala trajna politička opredeljenost ka inovacijama, a izdvajanja za inovacije, koje se svakako štite patentima, takođe su na niskom nivou - rekao je Popović i dodao da Srbija ima veoma mali broj patenata - svega 33 prethodne godine, dok je, s druge strane, broj naučnih radova ogroman.

Kao najvažniji rezultati postignuti u ovoj oblasti istaknuti su zaokruživanje regulatornog okvira putem usvajanja i primene Zakona o posebnim ovlašćenjima radi zaštite prava intelektualne svojine, napredak u kontroli legalnosti softvera, kao i specijalizacija istražnih organa i sudova radi efikasnije zaštite.

Veliki broj prekršaja

Pomoćnik načelnika Sektora za analitiku u MUP-u, Slaviša Đukanović, rekao je da je u proteklih pet godina otkriveno 650 slučajeva kršenja prava intelektualne svojine, a od tog broja trećina u 2016. godini. Kako je istakao, jedan od prioriteta u narednom periodu je i nastavak akcije zaštite dece koja koriste internet, jer su predmet čestih zloupotreba.

V. d. direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić kazao je da su u proteklom periodu pripremljeni za usvajanje u Skupštini svi zakoni iz oblasti intelektualne svojine, a da se u junu očekuje otvaranje Poglavlja 7 koje se tiče ove oblasti.

- Bez obzira na postignute rezultate, Srbija se i dalje suočava sa nizom izazova u ovoj oblasti, pre svega kada je reč o borbi protiv krivotvorenja i piraterije. Industrije u Evropi koje intenzivno koriste intelektualnu svojinu kreiraju 27,8% radnih mesta i zapošljavaju 60 miliona ljudi - rekao je Marić i dodao da je od 2011. do 2013. godine, čak 42% BDP Evrope došlo iz sektora koji intenzivno koriste intelektualnu svojinu.

Kako je najavio, tokom 2017. godine bi trebalo da se donesu i zakoni o srodnim i autorskim pravima koji štite prava autora u muzičkoj i filmskoj industriji.

- U zemljama regiona pre dve godine je ostvareno 48 mil EUR prihoda po osnovu autorskih prava - rekao je on i najavio i nove propise u oblastima patenata i žigova.

Predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji, Zoran Petrović, rekao je da je nivo piraterije i dalje visok i iznosi 76%, iako je ostvaren napredak.

- Neophodno je preduzeti dalje korake kako bi se ovaj procenat smanjio na prosek EU od 29% - rekao je Petrović i dodao da je cilj Komore da i u narednom periodu podrži napore Vlade ka jačanju zaštite prava intelektualne svojine.

Učesnici skupa istakli su da obaveza usklađivanja nivoa zaštite intelektualne svojine sa onim u državama članicama Evropske unije, nastala potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ističe krajem 2018. godine, kada se navršava pet godina od njegovog stupanja na snagu.