Etno-sela prilika su za razvoj seoskih sredina?

U traganju za načinom i razvojnom šansom da nam selo oživi i ojača, Srpska akademija nauka i umetnosti pozabavila se i etno-selima, našim bogatim kulturnim nasleđem. Tim povodom naučno-stručni skup na temu "Etno-sela i seoske ambijentalne celine u Republici Srbiji i Republici Srpskoj" održan je u Muzeju Staro selo Sirogojno, primeru dobre prakse u ovoj oblasti koje svake godine pohodi na desetine hiljada domaćih i stranih posetilaca.

Govorilo se na skupu o etno-selima, kućama i postavkama, etno-muzejima, nepokretnim kulturnim dobrima, zaštićenim seoskim ambijentalnim sredinama, etno i eko turizmu.

Predsednik odbora SANU za selo Dragan Škorić rekao je da Vlada Srbije i lokalne samouprave moraju ovom pitanju daposvete znatno više pažnje i da sačine konkretne strategije. U svakom pogledu, posebno u finansijskom.

– Na prvom mestu je izgradnja infrastrukturnih objekata, jer imamo dosta sela, preko 400 u Srbiji, koja nemaju put, vezu sa svetom. Recimo vodenice: koliko ih ima u Srbiji, koliko zapuštenih. Kad bismo sve vodenice doveli u funkciju i napravili katalog, da pored autoputa ne piše samo "vinski put" već i "put za vodenicu", to bi moglo biti veoma atraktivno za turizam Srbije. Imamo i vetrenjače u Vojvodini, samo nekoliko ih je u funkciji, a veliki broj propada, sa njih se razvlači ono što se može poskidati. Pa u Banatu imamo zamkove koji propadaju, a kada bi se nekoliko njih dovelo u funkciju to bi bilo atraktivno. Zašto mi to ne činimo kad su naše severne komšije Mađari to uradili. Ima i zapuštenih salaša, većina je takvih u južnoj Bačkoj. Realizacijom ovih i sličnih ideja Srbija bi na turističkoj karti Evrope mogla da postane veoma prepoznatljiva – napomenuo je akademik Škorić, dodajući da je bogato etno-nasleđe naše zemlje deo njenog kulturnog identiteta i kulturno-turistički resurs, koji treba da razvijamo, čuvamo i prenesemo na buduće generacije kao nastavak našeg civilizacijskog hoda.

O etno-muzeju u Sirogojnu podrobnije je govorila direktorka te ustanove Svetlana Ćaldović Šijaković, a o našem narodnom graditeljstvu i gradnji tog muzeja na otvorenom etnolog Bosa Rosić koja ga je zajedno s Dobrilom Smiljanić početkom osamdesetih stvarala.

Bilo je u stručnim saopštenjima reči i o već uređenim ambijentalnim celinama: predstavljen je Tršić kao primer dobre prakse, etno-park u Ravni kod Knjaževca, zaštićena ambijentalna celina Negotinske pivnice, mogućnosti revitalizacije stare seoske celine Bebića luka, privatna etno-naselja, pregled stanja etno-sela u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, etno-lokacije u Republici Srpskoj…