Genčićevim potomcima novac, ne i Muzej Tesle? - Agencija za restituciju uskoro će odlučivati o sudbini vile u Krunskoj

Agencija za restituciju uskoro će se izjasniti o sudbini čuvene vile Đorđa Genčića, političara, ministra, industrijalca i jednog od inicijatora Majskog prevrata, 1903. godine. Ova raskošna kuća, u Krunskoj ulici 51, na Vračaru u Beogradu, građena je 1929. i rad je poznatog arhitekte Dragiše Brašovana. Od 5. decembra 1952. tu se nalazi Muzej Nikole Tesle, sa urnom velikog naučnika, prenetom iz Njujorka.

Uz zahtev za restituciju vile, Genčićevi potomci podneli su kao dokaz i njegov testament, koji je jedan od najneobičnijih sa kojima su se u Agenciji, kako kažu, sreli.

Godinu dana pre smrti, on sve svoje pokretnosti i nepokretnosti, u koje spadaju i rudnici Srpski i Novi Balkan, kao i isključiva prava istraživanja, ostavlja sestričini Danici Jovanović i sinu druge sestričine, Mileve, inženjeru Radomiru Zlatičaninu. Pikanterija je da Genčić obavezuje svoje naslednike da pre svega vrate njegove lične dugove i dugove preduzeća, naročito dug Državnoj hipotekarnoj i Narodnoj banci.

Obavezuje ih i da materijalno pomognu svim rođacima koji su sa njim u "najtežim momentima krize delili dobro i zlo", posebno one srodnike koji su ostali siročići, ali poimence navodi i članove familije koji ni sudskim putem ne bi smeli da dobiju deo nasledstva.

Druga pikanterija je da Genčić ostavlja u amanet Danici i Radomiru da posebno vode računa o njegovim zaposlenima, i da ih nagrade prema zasluzi. Kao posebno zaslužnog pominje dr Hermana Majera, zahvaljujući kom su njegova rudarska preduzeća prebrodila krizu. Kaže: "Taj plemeniti stranac radio je ne kao službenik, već kao da mi je vlastiti sin. Zato treba da ostane direktor rudnika dokle to bude sam želeo. A kada napusti direktorski položaj, da mu se izda naročita nagrada".

Posle smrti Danice i Radomira, prema želji Đorđa Genčića, sva imanja trebalo je da budu predata Državnom savetu, koji će obrazovati fond "u cilju da posluži prosvetnim i humanitarnim ciljevima našeg naroda". Takođe izražava želju da imanje sa mlinom u opštini Veliki Izvor pređe u svojinu države i da se na njemu otvori poljoprivredna škola za đake iz Timočke Krajine i internat.

Testament je sastavljen i potpisan 26. avgusta 1936, a Đorđe Genčić je umro upravo u vili, u Krunskoj, godinu dana kasnije.

Kako objašnjava direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić, naslednici koji su podneli zahtev za povraćaj kuće imaju pravo, po aktuelnom zakonu, samo na obeštećenje, budući da se u vili nalazi muzej. To rešenje on smatra nepravednim:

- U duhu Nikole Tesle je da zgrada u kojoj se nalazi njegov muzej bude primer najmodernijih tehničkih i tehnoloških dostignuća. Činjenica da se i muzej i njegova urna nalaze u tuđoj kući ponižava i Teslinu i Genčićevu ličnost. Na bizaran način su dovedeni u vezu o kojoj za života nisu ni sanjali.

Sekulić još dodaje da nikom ne bi trebalo da pada na pamet da drži nečije posmrtne ostatke u dnevnoj sobi, pa ne razume zašto bi to trebalo da bude u Genčićevoj kući. Takođe veruje da će Tesla jednom dobiti onakav muzej kakav zaslužuje. Ukoliko bi odluka o izmeštanju muzeja prethodila konačnoj odluci o restituciji, vila bi mogla da bude vraćena u naturi.

U testamentu četiri naslednika

Ni Danica ni Radomir nisu imali potomaka. Danica je, ipak, iza sebe ostavila testament, kojim nasledstvo nad vilom u Krunskoj deli na četiri dela i namenjuje ih potomcima svojih sestara. Zgrada je nacionalizovana posle njene smrti.

Poštovati volju vlasnika

Sekulić se osvrće i na zadužbinare i dobrotvore, i podseća da su posle rata zadužbine ugašene, a njihova imovina nacionalizovana, da bi od devedesetih godina počela njena uzurpacija.

- Volju ostavioca treba uzeti kao moralnu obavezu. Državna imovina nekadašnjih zadužbina treba da ostane državna, ali da se koristi u svrhe koje je nekadašnji vlasnik želeo. U tu svrhu bi trebalo izmeniti zakon i onemogućiti otkup stanova u zgradama zadužbina - kaže Sekulić.