(Biznis)Vladan Marković, generalni direktor JKP "Beogradske elektrane" - imaćemo najskuplje grejanje u Evropi

(Vladan Marković)

Imaćemo najskuplje grejanje u Evropi, jer koristimo samo fosilna goriva, a njihova cena na tržištu stalno raste, rekao je u intervjuu za Biznis Vladan Marković, generalni direktor JKP „Beogradske elektrane" i dodao da bi gradske vlasti morale da naprave energetski plan za Beograd i sagrade spalionice smeća koje bi se koristilo kao alternativni izvor toplotne energije.

Kolika je pokrivenost Beograda sistemom daljinskog grejanja?

- Iz sistema "Beogradskih elektrana" greje se više od 42% stambenih objekata u Beogradu, što je oko 270.000 stanova i više od 9.000 objekata poslovnog prostora. Naše preduzeće je jedan od najvećih sistema u jugoistočnoj Evropi. Međutim, "Beogradske elektrane" svake godine dodatno proširuju mrežu. Velika je stambena izgradnja u Beogradu. Godišnje se sagradi oko milion kvadratnih metara samo na Novom Beogradu. Do 2005. godine preduzeće je godišnje priključivalo oko 140 objekata, dok smo u 2007. godini priključili oko 350 objekata. Smatram da možemo dostići i brojku od čak 500 priključenih objekata godišnje. Što se tiče pojedinih delova grada, toplovodnom mrežom najmanje je pokriven Voždovac. Baš iz tog razloga, prvi put posle više od deset godina, gradimo novi kotao velike snage - 116 megavata u toplani "Voždovac". Posao je poveren domaćim kompanijama - "Minel Kotlogradnji" i "Kirki Suri". Učinićemo sve da kotao bude pušten u rad na početku naredne grejne sezone.

Grejanje na gas nije loše rešenje za prigradske opštine, ali ne smatram da je dobro za uža gradska jezgra poput Karaburme u kojoj je bila obustavljena toplifikacija da bi se sproveo gas.

Da li se energetski problemi u Beogradu rešavaju ad hoc, kako nam se čini?

- Grad Beograd, nažalost, nema energetsku strategiju. Zajedno sa urbanističkim planom Beograda, neophodno je da postoji energetski plan. Ovo je dvomilionski grad i ozbiljna gradska uprava bi morala da povede računa o smeru i dinamici razvoja energetike grada. Mislim da je ovakva situacija stvorena delovanjem određenih lobija.

Kako komentarišete cenu grejanja u Beogradu?

- Trenutno je cena grejanja 40,5 dinara po kvadratnom metru, a da bismo ostvarivali značajan profit iz koga bismo ulagali u dalju izgradnju i modernizaciju sistema, cena bi morala biti oko 60 dinara. Međutim, o tome odlučuje Skupština grada. U zemljama Evrope cena grejanja je oko jednog evra, dok su nam troškovi slični, a plaćamo i svetsku cenu energenata. "Infostan" u naše ime naplaćuje grejanje i uzima nam 4,2% od naplaćenog, a pritom imaju potraživanje od oko tri milijarde dinara. To su neke nelogičnosti koje se moraju ispraviti, jer ovaj sistem može da posluje uspešnije i rentabilnije. Poređenja radi, "Beogradske elektrane" su, po instaliranoj snazi, trećina ukupnog elektro-energetskog sistema Srbije. Samo dva naša kotla od 116 megavata su snage kao svi instalirani kapaciteti toplane "Niš".

Kako izgledaju "Beogradske elektrane" u odnosu na druge sisteme u Srbiji i Evropi?

- U Srbiji 55 gradova imaju daljinski sistem grejanja, ali svi zajedno imaju ukupnu snagu manju od "Beogradskih elektrana". U Danskoj "Geteborg energy" je primer uspešnog sistema. Navodim ga kao sličnog beogradskom. Ali, oprema je savremenija, a cena grejanja, iako se naplaćuje po utrošenom kilovat satu, na nivou je od jednog evra po kvadratu. Jako je važno podvući da su Danci pre 20 godina napravili energetsku strategiju koja obuhvata smanjenje korišćenja fosilnih goriva, a forsiranje obnovljivih izvora energije. U Danskoj se sad 70% toplotne energije proizvodi iz alternativnih izvora, a samo 30% iz fosilnih goriva. Beč ima oko 2,5 miliona stanovnika, imaju deset toplana i čak tri spalionice smeća koje sagorevanjem daju oko 30% ukupno korišćene toplotne energije. Pariz ima čak šest spalionica smeća koje daju energiju za grejanje. Ako Beograd i Srbija ostanu na sadašnjem nivou korišćenja fosilnih goriva, za nekoliko godina imaćemo najskuplje grejanje u Evropi, jer cene fosilnih goriva stalno rastu. "Beogradske elektrane" koriste 80% gasa, 17% mazuta i tri odsto uglja. Beograd nema nijednu spalionicu smeća. Izgradnja ne bi koštala puno i bila bi brzo isplativa, već u roku od četiri godine. Izgrađena spalionica u Vinči mogla bi da greje grad poput Kruševca. Mi smo najveći rasipnici energije u Evropi.

Sa kakvim bilansom ste završili prethodnu godinu?

- Nažalost, zbog navedenih problema imali smo gubitak od oko 780 miliona dinara. Grad nam je dao 1,2 milijarde dinara subvencija za plaćanje goriva. Zbog većeg dispariteta cena grejanja i energenata, sada nam nedostaje oko tri milijarde dinara koje treba da dobijemo iz budžeta, a isto toliko iznose i naša potraživanja od korisnika koje treba da naplati "Infostan".

Koliko pripajanje preduzeća "Teleoptik Žiroskopi" "Beogradskim elektranama" ima strateški značaj?

- "Žiroskopi" imaju oko 100 zaposlenih i za njih bi ovo pripajanje bio izlaz iz situacije u kojoj su se našli, a za "Elektrane" bi to značilo da bi imale svoju proizvodnju opreme koju ne bi morale da uvoze. Zajednički smo savladali proizvodnju delitelja toplote koji treba da budu ugrađeni na svaki radijator korisnika. S obzirom na to da ima oko dva miliona radijatora, zaključite o kolikom je poslu reč. Naš strateški cilj je da pripajanjem "Žiroskopa" i osnivanjem dve ćerke firme, otvorimo još 1.000 novih radnih mesta.

Koje su prednosti ugradnje delitelja toplote i ko bi snosio troškove ugradnje delitelja i na koji način?

- Prednost ugradnje delitelja na radijatore je naplata po utrošku. Platite onoliko koliko potrošite! Reč je o deliteljima toplote domaće proizvodnje "Teleoptik žiroskopi" koji su kvalitetni i povoljniji od uvoznih. Održan je sastanak JKP "Beogradske elektrane", "Teleoptik žiroskopi" i danske firme "Brunata" na kome je postignut sporazum o tehničkoj saradnji ove tri firme oko proizvodnje delitelja. JKP "Beogradske elektrane" su zvanični zastupnik "Brunate" za jugoistočnu Evropu. Što se tiče troškova ugradnje, nju će snositi potrošači, uz to da su JKP "Beogradske elektrane" u dogovoru sa nekim bankama oko kreditiranja građana na tri godine za ugradnju delitelja, tako da će račun za grejanje biti uvećan za nekoliko stotina dinara u zavisnosti od kvadrature stana. Za stan od oko 60 kvadrata potrebno je oko 300 evra i kada se to raspodeli na 36 meseci, to zaista nije velika stavka za kućni budžet.

Smatrate li da bi privatizacija omogućila uspešnije poslovanje "Beogradskih elektrana"?

- Ne. Još prošle godine napravili smo program restrukturiranja koji je ocenjen kao veoma dobar. Nažalost, do sada nije realizovan. S obzirom na to da je reč o strateškoj firmi za grad, najbolje je da osnovna delatnost ostane u rukama gradske uprave i na budžetu. Na taj način bismo izbegli moguće i verovatne zloupotrebe monopola privatnog vlasnika. Naš predlog je da se matica firma, a to je proizvodnja i distribucija energije, zadrži kao državno vlasništvo, a da se na drugoj strani oforme dve stoprocentno zavisne ćerke firme. Jedna bi bila posvećena korisnicima i održavala bi kućne grejne instalacije, a druga razvoju preduzeća, a to su inženjering i održavanje. Na primer, naša stanica za baždarenje bi mogla da pruža usluge i drugim sistemima, kao i proizvodnja i ugradnja delitelja toplote.

Poziv na pretplatu na www.biznisnovine.com