EPS najavio ulaganje u revitalizaciju RHE Bajina Bašta - Modernizacija i remont produžavaju radni vek elektrane za 20 godina

Kad su zbog suše praznije vodoakumulacije ili je sezona povećane potrošnje struje, važnu rezervu našem elektroenergetskom sistemu obezbeđuje Reverzibilna hidroelektrana (RHE) Bajina Bašta. Jedinstveno postrojenje u ovom delu Evrope, neobičan poduhvat kojim je voda Drine potekla uz planinu Taru, ove godine navršava tri i po decenije korisnog rada.

Boraveći nedavno u poseti pogonima Drinsko-limskih hidroelektrana, v.d. generalnog direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) Milorad Grčić najavio je niz ulaganja u modernizaciju i remont ovdašnjih hidrocentrala, sa planom da zapadna Srbija bude znatno efikasniji i stabilniji energetski deo EPS-a. On je rekao da se sada radi velika revitalizacija HE Zvornik, kao i da će 13 mil EUR biti uloženo u obnovu HE Bistrica. Grčić je, uz to, najavio i revitalizaciju Reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, zahvaljujući čemu će radni vek ove jedinstvene elektrane biti produžen 20 godina.

A on traje od 1982. godine, s tim što se posebnosti te RHE i graditeljski napori uz koje je pravljena retko pominju u ovo vreme. Prokopavanjem planine Tare za gradnju ove elektrane dugim podzemnim tunelom i cevovodom su povezana dva jezera, dve vodoakumulacije, koje razdvaja visinska razlika od oko 600 metara.

Zna se da je sredinom šezdesetih godina napravljena protočna HE Bajina Bašta u Perućcu, jedan od kapitalnih elektroenergetskih objekata. Tokom njenog rada primećeno je da se u proleće i jesen, kada nadođe, ćudljiva Drina preliva preko brane u Perućcu, pa ogromna količina vode ostaje neiskorišćena. Došlo se stoga na ideju da se gradnjom nove pumpno-akumulacione hidroelektrane drinska voda iz Perućca pumpama izbaci na Taru i tu u novoj vodoakumulaciji uskladišti. Pa onda kada je energija najpotrebnija, da je istim pute vrate u jezero i proizvedu potrebnu struju. Ovo je osmišljeno sredinom sedamdesetih.

I ostvareno je, uz graditeljske poslove koji su trajali šest godina. Prvo je uoči početka gradnje RHE liticama Tare probijen krivudavi put dug oko 11 kilometara, a onda su 1976. krenuli veliki hidrotehnički radovi. Planina je probijana mašinom zvanom "krtica", postavljane su široke cevi u nju: od Perućca je kroz zemlju uzbrdo vodio kosi cevovod dug oko 1,7 kilometara, širine skoro pet metara, a na njega je nastavljen horizontalni tunel dug osam kilometara i širok u proseku 6,3 metra. Gore na planini, u selu Zaovine, korito reke Beli Rzav pregradili su branom Lazići i napravili novu vodoakumulaciju, povezanu s Drinom i jezerom Perućac pomenutim tunelom i cevovodom. Viškove drinske vode uzbrdo guraju i u Zaovinsko jezero izbacuju dve snažne pumpe-turbine. O graditeljskim podvizima i svečanom puštanju u rad RHE 27. novembra 1982. godine svedoči dokumentarni film napravljen 1986. koji se može videti na Jutjubu.

Tim poduhvatom Drina je izašla na planinu Taru i spojila se sa vodom Belog Rzava, a vodoakumulacija Zaovinskog jezera, osim vredne energetske rezerve, postala i zanimljiv predeo za turiste i ljubitelje očuvane prirode.

Radeći neumorno tri i po decenije ova RHE (maksimalne snage 614 megavata) u kritičnim situacijama u proizvodnji struje intervenisala je u najkraćem roku, čuvajući tako stabilnost elektroenergetskog sistema. Sa punom vodoakumulacijom na Tari, kažu stručnjaci, moguć je bez upumpavanja vode neprekidan rad RHE u trajanju od dvadesetak dana, kad drugi izvori zakažu ona je zlatna rezerva. Predstojeća ulaganja u njenu revitalizaciju trebalo bi da pomognu da još dugo i pouzdano radi.