Miloš Tomić, direktor Uprave carina - Otvaranje Poglavlja 29 Carinska unija među prvima u 2017.

Direktor Uprave carina Miloš Tomić izjavio je da je poglavlje 29, koje se tiče carinske unije, među prvima koje bi Srbija mogla da otvori ove godine u pregovorima sa EU i ocenio da otvaranje tog poglavlja i pridruživanje carinskoj uniji predstavlja šansu, ali i izazov za našu zemlju.

- Poglavlje 29 Carinska unija biće, prema našim saznanjima, među prvima koje bi Srbija ove godine mogla da otvori. Carinska unija predstavlja kamen-temeljac EU, jer je u interesu svih članica da privreda funkcioniše nesmetano, pridruživanje bi Srbiji donelo korist. Carinska unija podrzumeva izvesnost poslovanja za sve članice, a izvesnost je poželjna bilo gde, pa i u Srbiji - rekao je Tomić za Politiku.

On je naglasio da je cilj Srbije da postane deo carinske unije jer, kako je rekao, dok se drugi zajednički imenitelji EU sve češće dovode u pitanje, carinska unija je stabilno jezgro koje niko ne želi da ugrozi.

- Pridruživanje carinskoj uniji i otvaranje Poglavlja 29 predstavlja šansu, ali je i izazov. Da bismo uspešno zatvorili to poglavlje, potrebno je da automatizujemo sve carinske postupke, tranzit, izvoz i uvoz. Potrebno je obezbediti preduslove za takav proces: novac, organizacione promene i automatizovane postupke - ukazao je Tomić.

On je podsetio da je carina 2016. godine za budžet naplatila više od 3,5 mlrd EUR.

- To je 230 mil EUR više nego 2015. godine. Uprava carina puni gotovo polovinu državne kase. I 2016. sa blizu 43% učešća carinskih dažbina u budžetu ispunili smo osnovni zadatak ove službe. Ne samo da je ostvarena, već je i premašena suma planirana Zakonom o budžetu koji je predvideo da se naplati 11% više u odnosu na 2015. godinu - istakao je Tomoć.

Na pitanje da li funkcioniše sistem zajedničkog tranzita sa državama EU, EFTA, Turskom i Makedonijom, u koji je Srbija ušla, Tomić kaže da srpska granica, kada je tranzit robe u pitanju, više praktično ne postoji.

- Beležimo značajan rast od čak 19% od trenutka kada je počela primena Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema (NCTS) u februaru 2016. Povećana je konkurentnost Koridora 10 i više nema bojazni da će se deo prevoznika odlučiti da taj koridor zameni nekom od oniih koji prolaze kroz susedne zemlje - istakao je Tomić.

Samim tim, kako je rekao, veća je uposlenost banaka, menjačnica, ugostiteljskih objekata, auto-servisa, benzinskih stanica, a povećana je naplata drumskih i drugih taksi čime je, naglasio je, praktično sprečen odliv prihoda od tranzita, što je po nekim procenama između 30 i 50 mil EUR godišnje.

Upitan da li ima recept kako postići još bolje rezultate u suzbijanju sive ekonomije, Tomić je istakao da se značajna količina krijumčarenih cigareta i duvana otkriva upravo zahvaljujući razmeni informacija do kojih su došle druge službe, pre svega MUP i BIA.

- Sa druge strane, zahvaljujući iskustvu carinika i tehničkim resursima poput mobilnih skenera, u mogućnosti smo da pored prekršaja koji sami otkrijemo, u svakom trenutku pružimo podršku kolegama iz drugih službi. Neke od zaplena postignute su upravo zahvaljujući toj sinergiji - rekao je Tomić.

On je dodao da krijumčari direktno ugrožavaju budžet, a time i kvalitet života građana jer, kako je objasnio, za robu koju nelegalno unose u zemlju nisu platili carinu, akcizu i porez od kojih se finansiraju putevi, školstvo, zdravstvo.

- Da ne pričamo o tome da takva roba može da ugrozi zdravlje građana, jer je nepoznatog kvaliteta i svojstava. Ali vidljivo je da je krijumčarenje akcizne robe, posebno cigareta, u porastu. Tokom 2016. carina je zaplenila gotovo 77.000 boksova raznih cigareta, što je pet puta više nego 2015. godine - naglasio je Tomoć.