Jugoslovenska kinoteka među najvećim u Evropi

Gost Beograda i Јugoslovenske kinoteke proteklih dana bio je Erik Le Roa, predsednik Svetske federacije filmskih arhiva (FIAF), koji je došao u Srbiju na obeležavanje 120 godina od snimanja i emitovanja prvog domaćeg filma.

La Roa je prilikom obilaska Arhiva Јugoslovenske kinoteke izjavio da je reč o jednoj od najvažnijih filmskih građa u Evropi.Njemu je uručen i Zlatni pečat Јugoslovenske kinoteke, a on je na poklon Kinoteci doneo restaurisanu kopiju francuskog klasika Vojska u senci (1969) Žana Pjera Melvila, sa Linom Venturom i Simon Sinjore.

Le Roa je obećao i da će pomoći u pronalaženju prvih filmova snimljenih u Srbiji, koji se danas vode kao nestali.

- Pomoćnik braće Limijer, Andre Kare, posetio je Beograd 6. juna 1896. godine, kao deseti grad u Evropi u kojem je prikazao prvi film Limijerovih, a onda je osam meseci kasnije ponovo došao da bi prikazivao novu kolekciju njihovih filmova. Tom prilikom je u Beogradu snimio pet filmova, od kojih za dva znamo da su sigurno prikazana - "Izlaženje radnika iz fabrike duvana" i "Tramvajska stanica na Terazijama", na osnovu novinskih članaka. Danas se svi vode kao izgubljeni. Budući da je Le Roa i jedan od glavnih funkcionera francuskog Centra za film i animaciju, koji sada čuva celokupan fond Limijerovih, postoje neke šanse da, možda, u nekim do sada neidentifikovanim materijalima pronađemo i te naše filmove - rekao je upravnik Arhiva kinoteke Aleksandar Erdeljanović.

Le Roa je, u pratnji Erdeljanovića i upravnika Kinoteke Јugoslava Pantelića, obišao čitav kompleks koji čuva neprocenjivo filmsko blago.

- Bio sam ovde pre dvadesetak godina, za vreme NATO bombardovanja, i tada je najvažnije bilo da mislimo na spasavanje filmske građe. Danas vidim da je sve sačuvano i želim da pohvalim sve aktivnosti učinjene na tom planu. Takođe želim da pohvalim i standarde konzervacije filmske građe koji su na najvišem nivou. Јugoslovenska kinoteka je po svom obimu jedna od najznačajniih u Evropi i aktivno je uključena u međunarodnu saradnju na očuvanju filmova - ocenio je Le Roa.

Јedan od rariteta Arhiva je plakat za italijanski film Dante iz 1922. godine, jedini na svetu.

- Krajem devedesetih jedan italijanski kolekcionar nam je nudio 7.000 USD za njega, ali smo ga odbili. Ovo nema cenu - rekao je Erdeljanović.

U Arhivu se čuva oko 100.000 filmova svih formata. Najstariji film potiče još pre početaka kinematografije, a tu su i neki materijali iz 1879, kada su to bili pokušaji nečega što će ličiti na film, zatim filmovi koje je Vilijam Dikson radio za Tomasa Edisona 1893.

Čuva se i prateća filmska građa: plakati, fotografije, knjige snimanja, dijalog liste, dokumenta iz istorije filma, fantastična kolekcija između 3.500 i 4.000 filmskih predmeta i predmeti iz istorije filma: kamere, projektori i ostali uređaji...

Tu se čuvaju i najstariji srpski filmovi, dokumentarni - "Krunisane kralja Petra" iz 1904. i dva igrana filma iz najstarije srpske kolekcije prvog producenta Svetozara Botorića - "Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa" i "Ulrih Celjski i Vladislav Hunjadi", oba iz 1911. u režiji Čiča Ilije Stanojevića, koje je snimio Luj de Beri.

Među mnoštvom filmskih rolni ima i još neotkrivenog materijala.

- Imamo izuzetnu kolekciju zapaljivih filmova koju čuvamo u devet bunkera. To je stalno vrelo otkrivanja novih filmova. U njima je do sada pronađeno više svetskih filmova koji su se vodili kao izgubljeni, recimo jedinih kopija sedam mađarskih filmova. Stalno se nešto novo otkriva. Ima još dosta starih filmova koji nisu identifikovani jer nemaju ni špicu, niti ikakvih podataka, i mi to iz dana u dan, pomoću savremene tehnologije, polako otkrivamo - kaže Erdeljanović.