Privremene penzije važiće najduže 12 meseci

Prema podacima PIO fonda, najčešći iznosi preplate Fonda prema korisnicima između prvog i konačnog rešenja su od 5.000 do 10.000 dinara, dok su u pojedinačnim slučajevima ti iznosi mnogo veći. Međutim, postoje i primeri u kojima je obračun penzije po rešenju o konačnom iznosu povoljniji za korisnika od sume utvrđene privremenim rešenjem. Tada PIO obračunava svoja dugovanja i pri prvoj isplati u celini namiruje dug prema korisniku. Upravo takvi primeri su u ovom predlogu za buduće penzionere sporni.

Pitanje je, u stvari, šta će biti s korisnicima koji su dobili čekove sa nižim iznosom od zarađenog. Da li će oni do kraja života uvođenjem oročenog privremenog rešenja primati niže penzije?

- Svi aspekti se razmatraju - kažu u Ministarstvu rada.

- Sigurno je da niko neće biti zakinut, naći će se način da se i ovakvi problemi reše i da se nikome ne obračuna manje od onog što je zaradio.

Kao jedna od mogućnosti, navodi se i ta da se odredbe zakona o PIO koje se odnose na matičnu evidenciju izmeste u zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Na taj način bi bile smanjene i pojednostavljene obaveze za poslodavce, a Fond bi preuzimao u svoju bazu proverene podatke potrebne za odlučivanje.

U Ministarstvu rada naglašavaju da će biti potrebno da se uredi i pitanje svih zatečenih privremenih rešenja, kako bi i ona u određenom roku postala konačna. Primera radi, rešenja doneta tokom 2016. ne mogu da postanu konačna dok se krajem januara sledeće godine ne objavi podatak o prosečnoj zaradi za prethodnu godinu.

- Treba pronaći metod utvrđivanja prosečne mesečne zarade u godini kada se odlazi u penziju, čime će biti otklonjen jedan od razloga privremenosti rešenja - kažu u Ministarstvu rada.

- To će za posledicu imati i veću pravnu sigurnost korisnika penzija.

Prema sadašnjim propisima, rok za donošenje rešenja o konačnom iznosu penzije kojim će privremeno biti zamenjeno ne postoji, već zavisi od toga kada će se kompletirati podaci. Pre petnaestak godina se za određivanje iznosa penzije nije uzimala u obzir poslednja godina radnog staža i svi su odmah dobijali konačna rešenja. To je, međutim, izazvalo negodovanje, pa je ta odredba brzo ukinuta. Tada je kao parametar korišćen staž, ali ne i zarada u poslednjoj godini, što se smatralo nepravednim, s obzirom na to da su primanja pred penziju mnogima najviša.

Podatke Fondu dostavljaju poslodavci, opštinske uprave, APR, Poreska uprava, nadležna ministarstva za svoje zaposlene, inostrani nosioci penzijskog osiguranja...

U mnogim slučajevima postoje teškoće kao što su neplaćeni doprinosi, naknadno utvrđivanje staža osiguranja usled nepostojanja prijave i odjave osiguranja, stečaj ili likvidacija poslodavaca, zatim to što između poslodavaca i korisnika nema saradnje, pa trajanje sudskih postupaka u vezi s doprinosima za PIO, trajanje postupaka utvrđivanja staža osiguranja kroz prethodno "povezivanje" staža osiguranja..