Gotovo sva trska iz Banata završi u Nemačkoj - Jedinstvo iz Belog Blata u pletivo prerađuje 80.000 snopova

Vojvodina je pogodna za poljoprivredu i u ovom delu zemlje nalazi se najveći deo oranica. Ipak, nije svo zemljište u pokrajini dovoljno dobro da bi se na njemu proizvodila hrana. To dobro znaju stanovnici Belog Blata. Najveći deo njihovog atara čine trstici, a trska donosi zaradu mnogim porodicama koje žive u ovom banatskom selu.

Više od pet decenija firma Jedinstvo iz Belog Blata bavi se košenjem i preradom barske trske.

- Preduzeće je osnovano 60-ih godina prošlog veka. U početku se bavilo ratarstvom i stočarstvom, da bi se kasnije preorijentisalo. Trska je naša osnovna sirovina od koje pravimo gotove proizvode. Što se tiče poljoprivrede, zemljište nije nekog kvaliteta tako da se, za sada, sve osim trstika izdaje u zakup. Trenutno se u našim pogonima prerađuje 80.000 snopova trske. To je 650.000 kvadratnih metara trščanog pletiva - kaže Nebojša Superov, direktor Jedinstva.

- Čak 99% tih proizvoda završava na nemačkom tržištu. Nusproizvod su trščane izolacione ploče. One se prave od trske koja nije pogodna za pletivo i uglavnom završavaju na domaćem tržištu - navodi Superov.

Dodaje i da "iz ove fabrike trščano pletivo za Nemačku kreće po ceni od 60 evrocenti po kvadratnom metru. Vrednost ovog proizvoda u jednom šleperu je oko 4.500 EUR. To nisu neke pare, s obzirom na količinu trske koja se plete. Za to je potrebno vreme i stvarno mnogo rada. Dug je put trske od močvare do nemačkog tržišta".

U vlasništvu Jedinstva je trstik koji im obezbeđuje 30% sirovine. Ostalu trsku obezbeđuju zakupom terena ribarskih gazdinstava Ečka i Sutjeska, MZ Belo Blato i poljoprivrednika koji u sklopu svojih imanja imaju i trstike.

Na kvalitet trske utiče i teren na kojem se ona nalazi.

- Što je zemljište lošije, to je trska kvalitetnija. Trska traži vodu. Tamo gde je kvalitetno zemljište, nema trske. Upravo kvalitet trske koja raste na ovom području pomogao je ovoj firmi da se na stranom tržištu izbori sa konkurencijom. Kineska trska nije našla prolaz na nemačkom tržištu jer njen kvalitet nije bio ni približan našoj, banatskoj - kaže Superov.

Pletivo od trske se najviše koristi za zatvaranje i senčenje terasa. Stavlja se oko bazena, oko drveća. Kada se sadi trava koristi se kao drenaža. Postavlja se i pored auto-puteva kako bi se smanjila buka... To je, pre svega, dekorativni etno materijal. Za razliku od njih, trščane ploče su izolacioni materijal.

- U poslednje vreme malo je porasla tražnja za trščanim pločama, jer su zaista odličan izolacioni materijal. Njih majstori ne vole mnogo, jer je mnogo lakše raditi sa stiroporom, ali trska je večnija i daje bolji efekat - objašnjava Superov i dodaje da je prošle godine cena ovakve table bila 270 dinara po kvadratnom metru.