U Srbiji niko ne zna koliko je prodato nekretnina - Novi zakon o prometu nepokretnostima rešava problem

Nijedna institucija u Srbiji ne raspolaže podacima koliko je nekretnina za stanovanje prodato u jednoj godini u državi, naveli su u Javnobeležnickoj komori.

- Centralni registar za teritoriju cele Srbije ne postoji iz prostog razloga što je Zakonom o prometu nepokretnosti za promet nepokretnosti predviđena isključiva nadležnost javnog beležnika na čijem području se nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora - objašnjavaju u Komori.

Tanjug se obratio Republičkom zavodu za statistiku, Javnobeležnickoj komori, Ministarstvu trgovine, Klasteru nekretnina, Republičkom geodetskom zavodu i Drugom osnovnom sudu u Beogradu sa pitanjem gde se sada vode zbirni podaci o prodatim nekretninama, a zajednički odgovor je da takav registar - ne postoji.

Prema rečima trgovaca nekretninama i investitora, podatak o broju prodatih nekretnina u jednoj godini bi omogućio svim učesnicima u lancu trgovine i gradnje, jasno praćenje tržista, što bi, kako objašnjavaju, bilo značajno za buduće investicije.

- Postojanje ovakvog statističkog podatka je od izuzetnog značaja za trgovce nekretninama i investitore, kao i za ministarstva i banke, jer praćenjem trendova prodaje u zemlji u proteklim godinama, investitori bi mogli da imaju jasniju projekciju gde i koliko ulagati u stanogradnju, a državi je bitno zbog ostvarenog prometa na godišnjem nivou - kažu u Klasteru nekretnina.

Oni ističu da je posrednicima u trgovini ovo bitan podatak zbog praćenja broja udela agencija u prodaji, da bi se znalo koliko je prodaja "na crno".

S druge strane, kako kažu trgovci, Ministarstvu trgovine, koje je bilo predlagač Zakona o prometu nepokretnostima, ovaj podatak bi značio kako bi znali koliki je tačan godišnji obrt novca u ovom sektoru, Poreskoj upravi i Ministarstvu građevine kako bi se dobio tačan godišnji podatak o odnosu prodaje starih i novoizgrađenih kvadrata, a bankama - kako bi mogle da usklade stambenu kreditnu politiku.

Notari navode da svaki osnovni sud vodi posebnu evidenciju javnobeležničkih zapisa o ugovorima o prometu nepokretnosti i overenih ugovora, i to samo za nepokretnosti koje se nalaze na njihovom području.

- Ako javni beležnik sačinjava javnobeležnički zapis o ugovoru o prometu nepokretnosti, dužan je da odmah po izdavanju overenog ugovora strankama, elektronskim putem izvrši upis ugovora u Registar, kao i da pošalje osnovnom sudu skenirani primerak javnobeležničkog zapisa - kažu u Komori.

U Društvu sudija Srbije objašnjavaju za Tanjug da bi zbirni podatak bio javno dostupan neophodno je doneti novi zakon, te da se na tu temu razmišljalo.

- U Društvu sudija smo razgovarali na tu temu, a Ustav Srbije kaže da se evidencije tog tipa moraju regulisati zakonom te je na nadležnima da predlože rešenje ovog pitanja - objašnjava Zorica Bulajić iz Društva sudija.

U Drugom osnovnom sudu u Beogradu je rečeno da podatke o prodatim nekretninama dobijaju svakodnevno te da samo na teritoriji Drugog suda imaju 100 različitih ugovora koji dnevno prištižu iz notarskih kancelarija.

- Dva zaposlena rade na obimnom poslu evidentiranja različitih ugovora kojih je u proseku 100 dnevno, pa smo zbog toga u značajnom kašnjenju sa unosom podataka u registar - objašnjavaju oni i dodaju da svaki pojedinačni sud u Srbiji ima registar sa podacima o broju prodatih nekretnina, a za sada, zbirna cifra ne postoji za celu zemlju.