"Župa" planira prihod od 73 miliona dinara do kraja juna

Hemijska industrija "Župa" objavila je da planira do kraja juna da ostvari 73 miliona dinara prihoda od prodaje pesticida, hlora i kalijum hidroksida.

Prema planu šestomesečnog poslovanja, od prodaje pesticida biće ostvareno 50 miliona dinara, od prodaje hlora 10 miliona dinara, a 13 miliona dinara od podaje ljuspica i rastvora kalijum hidroksida.

Direktor "Župe" Miroljub Milojević kazao je da će planirani prihodi u najvećem delu biti ostvareni od robe iz zaliha.

- Najveći deo pogona "Župe" ne radi od januara, kada je "Srbijagas" zbog neizmirenih računa od 10 miliona dinara "Župi" prestao da isporučuje gas - objasnio je Milojević.

Prema njegovim rečima, radnici redovno primaju plate, a fabrika se priprema za ponovni izlazak na tender koji će, kako Milojević očekuje, biti raspisan do kraja maja.

- Očekujem da ćemo do polovine sledeće nedelje uspeti da zatvorimo dug prema našem najvećem dobavljaču, BASF-u od blizu 5 mil EUR, što bi znatno popravilo našu poziciju prilikom prodaje - kazao je Milojević.

Izmirivanje duga BASF vezuje se za prodaju "Župinog" odmarališta na Kopaoniku, koja je oglašena u februaru 2008. godine, nakon što je ranijom odlukom Agencije izuzeta iz privatizacione imovine.

Vrednost "Župinog" odmarališta, koje se nalazi u okviru turističkog naselja "Sunčani vrhovi", procenjena je na 2.979.917 EUR.

Odmaralište je izgrađeno 1988. godine, obuhvata osam ari placa i 1.988 kvadrata poslovnog prostora i ima pedesetak postelja, prateće sadržaje i sopstveno energetsko napajanje.

Prema ranijim najavama poslovodstva "Župe", preduzeće će se sredstvima od prodaje odmarališta završiti sudsko poravnanje sa BASF i nekretnine u Beogradu, Zrenjaninu, Kraljevu i Varvarinu osloboditi hipoteke.

"Zupu" je na tenderu 2003. godine za 3,8 mil EUR kupila beogradska kompanija "Vektra M" čiji vlasnik je Violeta Josifova, a Agencija za privatizaciju je ovu privatizaciju proglasila najgorom u Srbiji.

To je bio drugi tender, ugovor je raskinut u novembru 2005. godine, a kruševačka fabrika hlora i hemijskih preparata za poljoprivredu i rudarstvo ostala je sa 12 mil EUR duga i 18 neisplaćenih zarada za oko 1.200 zaposlenih. Proizvodnja nije radila ni u jednoj od četiri fabrike.

Prvi tender je propao jer Josifova, koja je i tada učestvovala, ni posle drugog produženja roka nije dostavila obavezujuću ponudu.

Fabriku je, zahvaljujući socijalnoj pomoći od 162 miliona dinara 2007. godine, napustilo 544 radnika. Novo poslovodstvo je, do zaustavljanja proizvodnje u januaru ove godne, prepolovilo dugovanja i obnovilo rad tri od četiri proizvodne celine u kojima radi 580 ljudi.