Na državnoj kasi 80.000 zaposlenih manje - Sledi reorganizacija prosvete, zdravstva, socijale

Velika otpuštanja nisu više na dnevnom redu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Narednih meseci prioritet će biti reorganizacija, pre svega prosvete, zdravstva, socijale i državne uprave, tako da građanima i privredi pruži više. Od kraja 2013. do danas, prema podacima ovog ministarstva, zaposlenih na neodređeno u javnoj upravi i u javnim preduzećima, ali i firmama u restrukturiranju, manje je za čak 80.000. A da racionalizacija nije sprovedena, tvrde u ovom resoru, na plate bi se u 2017. godini potrošilo 100 mil EUR više.

Samo državna uprava i lokalna komunalna preduzeća su na kraju 2013. godine, od kada je stupila na snagu zabrana zapošljavanja, brojali 38.000 radnika na neodređeno više nego na kraju 2016. godine. Računica Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave pokazuje da je zbog toga u 2016. godini ušteđeno 40 mil EUR.

- Najveću "žrtvu" su podnele institucije koje su po međunarodnim standardima bile najmanje efikasne, ali su i u okviru njih neke kategorije bile zaštićene - medicinski radnici u zdravstvu i inspekcijski nadzor po ministarstvima. U okviru socijalne zaštite, pritisak je bio na predimenzioniranim fondovima socijalnog osiguranja, dok su ustanove socijalne zaštite ostale "netaknute". Kod prosvete, postojala je svest o fiksnoj tehnologiji rada - broj zaposlenih je determinisan brojem učenika, škola, odeljenja, predmeta i važećim normama - kažu u Ministarstvu državne uprave.

Sledi reorganizacija, a prioritet će biti centralna administracija, prosveta i zdravstvo, ali i socijalna zaštita i finansije. Radiće se na smanjenju razgranate mreže filijala, jer su one, kažu nadležni, osnovane u nekom drugom vremenu.

Sve što se usvoji, kažu u ministarstvu, biće zasnovano na argumentima - prvenstveno na preporukama detaljnih analiza Svetske banke, ali i obimnom znanju koje već postoji u resorima.

Najracionalnije opštine, a to su Svrljig, Paraćin i Koceljeva, ove godine će moći da uposle nove ljude. S druge strane, viška se, između ostalih, još nisu odrekli u Smederevskoj Palanci i Prokuplju.

- U poslednje četiri godine mi smo dobili odobrenje da zaposlimo samo jednog čoveka u finansijama. Imamo 150 ljudi manje nego što po zakonu imamo pravo da uposlimo - rekao je nedavno Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin.

A slična situacija je i u Pirotu. Dugo već, kažu, rade sa manje zaposlenih.

- Imamo 60 zaposlenih manje nego što nam zakon omogućava i ne daju nam dozvolu da primimo nove. Ozbiljno je ugrožen kvalitet usluga. Odlazi nam kvalitetan kadar, jer su ljudima godinama zamrznute plate - kaže Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota.

Rashodi prema budžetu

Podaci iz budžeta Srbije, u koji ulaze zarade zaposlenih u državnoj upravi, prosveti, zdravstvu, policiji, ne otkrivaju jasnu tendenciju, već se menjaju iz godine u godinu.

Rashodi za zaposlene su u 2013. bili planirani na 266,22 milijarde dinara. Godinu kasnije ista stavka je "težila" 271,6 milijardi dinara. Državna kasa je u 2015. godini za zaposlene upisala rashode od 241,21 milijardu dinara, ali su oni nakon toga ponovo počeli da rastu. U 2016. godini ova stavka je planirana u iznosu od 251,55 milijardi dinara, a za ovu godinu plan je dostigao 253,76 milijardi dinara. Treba napomenitu da u te rashode ulaze plate, doprinosi, ali i ostali rashodi, kao što su otpremnine.