Privrednici Srbije uvereni da je siva ekonomija u padu

(Sa predstavaljanja rezultata istraživanja) Više od dve trećine privrednika u Srbiji ili čak 68% smatra da je obim sive ekonomije smanjen u prethodnih godinu dana, ali su uvereni i da 29% firmi u njihovoj delatnosti posluje u sivoj zoni, ne prijavljuje radnike ili ne plaća porez, pokazalo je novo istraživanje NALED-a o stavovima privrede o sivoj ekonomiji, koje je sproveo Ipsos Strategic Marketing.

- Po oceni privrede, glavni razlozi zašto neregistrovane firme uspevaju da posluju nesmetano van zakona su korupcija i nejasna nadležnost inspektora, nedovoljni kapaciteti države, politička zaštita i neadekvatna kaznena politika - istakao je istraživač Ipsosa Vojislav Mihailović na predstavljanju istraživanja, navedeno je u saopštenju NALED-a.

Tri četvrtine anketiranih veruje da je država odlučna da se izbori sa sivom ekonomijom i da rad mimo propisa nije opravdan, što je znatno viši procenat u odnosu na prethodna istraživanja NALED-a i svedoči o efektima edukativne kampanje u okviru Godine borbe protiv sive ekonomije. S druge strane, nisu svi privrednici spremni da se aktivno priključe toj borbi – 61% ne bi prijavilo nelojalnu konkurenciju. Oni smatraju da je kontrola poštovanja zakona isključivo posao države (40% odgovora) ili ne veruju da bi prijavljivanje imalo efekta (24%), navedeno je u saopštenju NALED-a.

Kako se dodaje, privreda procenjuje da je siva ekonomija najzastupljenija u građevinarstvu, trgovini, advokaturi i ugostiteljstvu, a kao ključne uzroke pojave sive ekonomije vide pre svega u visokim porezima i doprinosima na zarade i parafiskalnim nametima.

Jelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard, rekla je da ogromna većina građana, čak 95% njih, razume šta je siva ekonomija, a ovaj problem se najčešće povezuje sa neprijavljenim radnicima i neprijavljenim plaćanjima u cilju izbegavanja poreza.

- Oko dve trećine ispitanika smatra da se većim korišćenjem elektronskih plaćanja smanjuje siva ekonomija, a pozitivno je i to da je 82% građana spremno da češće plaća bezgotovinski kako bi dali doprinos rešavanju ovog problema - rekla je Ristić.

Ona je naglasila da je prednost plaćanja karticama u činjenici da će transakcija biti evidentirana čak i kada trgovac odluči da ne izda fiskalni račun. Za građane i privredu bezgotovinsko plaćanje znači ne samo sigurnost već i manje troškove u odnosu na korišćenje gotovine, navedeno je u saopštenju.