Ekonomski program Srbije premašio sva očekivanja MMF-a - Zarade stanovništva i dalje "bolno niske"

Aktuelni program Vlade Srbije je premašio sva očekivanja u pogledu privrednog rasta, investicija, zaposlenosti i fiskalnog prilagođavanja, ali je rano proglasiti da je ostvaren uspeh, jer Srbija ima još puno toga da uradi, smatra šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Džejms Ruf.

Iz makroekonomske perspektive, piše Ruf u autorskom tekstu za novi broj NIN-a, reforme koje je sprovela Srbija su "jedan od najboljih slučajeva u istoriji programa MMF-a u kojima su rezultati nadmašili projekcije".

Podseća da je na početku programa, na startu 2015, Srbija ponovo bila u lošoj situaciji sa prosečnim godišnjim rastom u prethodnih pet godina od 0,3%, fiskalnim deficitom od skoro 7% bruto domaćeg proizvoda (BDP), vrtoglavim rastom javnog duga i nagomilavanjem rizika u bankarskom sektoru.

- Mnogi, uključujući i neke u MMF-u, mislili su da je program optimističan, jer predviđa da bi iz tih problema Srbija mogla da se izvuče do 2017, uz skroman fiskalni deficit od 4% BDP-a i stabilizaciju duga. Šta vidimo umesto toga? Već u 2016. rast od skoro 3%, deficit od 1,4% BDP-a, a i dug je u padu. I što je veoma važno, nagli pad nezaposlenosti, kao i problematičnih kredita, koji su još od krize predstavljali problem za bankarski sistem - konstatuje Ruf.

Međutim, upozorava da ne treba žuriti sa tim da se proglasi uspeh i da je posao završen, jer Srbija ima još puno toga da uradi.

- Prihodi stanovništva u Srbiji su bolno niski po zapadnoevropskim standardima, a da bi se to promenilo potrebno je da rast bude znatno brži od 3%. Na nivou od 70% BDP-a, javni dug je još visok i osetljiv na promene eksternih uslova ili pad ekonomskih aktivnosti - kaže Ruf i napominje da je srpska privreda još uvek preopterećena neefikasnim javnim sektorom i da se premalo oslanja na produktivni privatni sektor.

- Gubici u mnogim javnim preduzećima su toliko veliki da bi državi bilo jeftinije da plaća radnike da ostanu kod kuće nego da nastavi da subvencijama ta preduzeća održava u životu - mišljenja je Ruf.

Takođe ukazuje da možda i trećina zaposlenih u privatnom sektoru radi u sivoj ekonomiji, da su plate u javnom sektoru u proseku više nego u privatnom, a pružanje javnih usluga je i dalje na niskom nivou.