Lični kontakt internet ne može zameniti - Sajamska industrija opstaje uz inovacije, kreativnost i bolju organizaciju

Kompanija Messe Berlin iza sebe ima najuspešniju poslovnu godinu u svojoj istoriji. Uz predviđanja da će njihov promet iznositi oko 308 mil EUR, izvesno je da će Messe Berlin, koji se bavi organizacijom privrednih sajmova, po prvi put preći granicu od 300 mil EUR. Prihod kompanije se konstantno uvećava već deset godina zaredom, a u tom periodu se gotovo udvostručio (u 2006. iznosio je 168 mil EUR).

U sajamski prihod ubraja se i vansajamska potrošnja. Tako je svaki posetilac od 400.000, koliko ih je bilo ove godine u Berlinu na sajmu Zelena nedelja, potrošio u proseku 120 EUR. To znači da je na sajmu potrošeno 48 mil EUR.

Ovi fantastični rezultati demantuju tvrdnje da su sajamske manifestacije u krizi i da će ih tehnologija i virtuelni svet poslati u istoriju.

Ipak, neminovno je da se organizatori sajamskih manifestacija suočavaju sa padom broja izlagača, smanjenjem troškova za tu vrstu promocije, odlukama kompanija da novac namenjen sajmovima preliju na druge vidove promotivno–marketinških platformi.

- Očekivalo se da će baš zbog interneta sajamska privreda gubiti na važnosti i time na prihodima. Realnost pokazuje da lični kontakti, koje internet ne može zameniti, ne gube na važnosti i moje lično iskustvo je da u vreme sajmova postignem duplo više kontakata od planiranih - kaže za eKapiju Miha Čebulj, direktor Ekspogrupe, koja je zvanični predstavnik MESSE BERLIN GmbH za Sloveniju, Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju.

(Danka Selić, direktorka Beogradskog sajma) U Beogradskom sajmu su, takođe, zadovoljni prošlogodišnjim poslovanjem, i to ne samo u finansijskom pogledu, nego i u smislu ukupnih rezultata.

- Podrazumeva se da bi se svako sistematsko smanjenje broja izlagača, odnosno iznajmljenog izlagačkog prostora, na poslovanje Beogradskog sajma moglo odraziti samo negativno, jer prihod od ulaznica ili nekih drugih usluga su samo dodatni sajamski prihod. U ovakvom kontekstu, sreća je što "opšti utisak" ponekad može i da prevari, jer nije uočeno sistematsko smanjenje broja izlagača, niti na sajamskim manifestacijama pojedinačno, niti na Sajmu u celini. Zapravo, njihov broj varira oko nekog očekivanog broja: u zavisnosti od nama ponekad nepoznatih ili nejasnih parametara i okolnosti može da neočekivano padne, ali i da neočekivano poraste. Poslednjih godina zapazili smo kako interesovanje izlagača pomalo "sezonski" zavisi od konkretnih zbivanja u branši, u privrednoj delatnosti, od neke konkretne administrativne odluke. Uostalom, činjenica da u pomenutim okolnostima Sajam posluje pozitivno govori o tome da izlagači vide ovde svoju šansu – kaže za eKapiju Danka Selić, direktorka Beogradskog sajma.

Govoreći o promenama u sajamskoj industriji, Miha Čebulj kaže da su u velikom porastu stručni sajmovi, koji traju od tri do najviše pet dana i koji nisu dostupni širokoj publici.

- Trajanje sajmova je kraće, ali je dodatni stručni program, koji je namenjen posetiocima i izlagačima, sve važniji i intenzivniji - kaže Čebulj.

I Beogradski sajam je biznis posetioce stavio u fokus.

- Medijski, odnosno informativni deo, vodimo pretežno uhodanim i dobro poznatim, standardnim informativnim, PR ili ekonomsko-propagandnim kanalima, u svim dostupnim vrstama medija, akcentujući neke od njih u zavisnosti od procene karaktera manifestacija, posetilaca, potreba ili namera izlagača i, naravno, mogućnosti Sajma. Jedan deo takvih informacija razmenjuje se i preko redovne međunarodne međusajamske saradnje, a povećan odziv međunarodnog dela i izlagača i posetilaca očekujemo kao posledicu promocije koncepta biznis-posetilaca, koji smo nedavno usvojili kao deo svojih budućih strateških nastupa i razmišljanja.

Jedini siguran put da sajamske priredbe opstanu i u budućnosti su inovacije, kreativnost i bolja organizacija.

- Činjenica je da nove komunikacione, informatičke i druge tehnološke okolnosti bitno menjaju uslove za rad i mi ulažemo maksimalne napore u tom smislu da našim izlagačima i posetiocima pružimo različite nove i kvalitetnije usluge - kaže nam direktorka Beogradskog sajma uz napomenu da po se po njenom mišljenju osnovni koncept sajamskih manifestaciija u doglednoj budućnosti, možda deceniju ili dve, neće bitnije menjati.

Ili, ako se to dogodi, kako objašnjava, onda to neće biti sajamske manifestacije nego nekakve drugačije forme javnog odnosa između izlagača, koji bi nešto da fizički pokažu, i posetilaca, koji bi to da i u fizičkom obliku dožive.

Prema statistici Beogradskog sajma, kupovina karata za manifestacije je tokom 2016. izgledala ovako: Sajam turizma - 2,4% više nego 2015; BG Car Show - 13,5% više nego 2014; Sajam hortikulture - 42% više nego 2015; Sajam građevinarstva - 1,7% manje; Sajam tehnike - 32,5% više; Sajam grafičke industrije - 27% više; Sajam medicine i stomatologije - 8% više; Energetika i EcoFair - 38,8% više; Sajam knjiga - 2,5% više; Sajam nameštaja - 12,3% više; Expo-zim - 14,5% manje; Etno hrana - 15,6% više nego prethodne godine...